Zbog posledica rata u Ukrajini i činjenice da države nisu bile spremne da „odreše kesu“ kao u vreme pandemije korona virusa, broj nesolventnih preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi je lane porastao za 39,3% u poređenju sa 2021. godinom, sa procenama da će se negativni trend nastaviti. Ipak, situacija se bitno razlikuje od zemlje do zemlje, što ukazuje da pored zajedničkih teškoća koje je uzrokovao rat u Ukrajini, na rast nesolventnosti utiču i ekonomske prilike na lokalu, kao i različiti nacionalni propisi. Najveći godišnji rast broja nesolventnih preduzeća od 105,8% zabeležen je u Srbiji, čemu je doprinelo i pokretanje skraćenog postupka likvidacije firmi, navodi se u analizi kompanije Coface.
Kada je korona virus počeo da se širi po svetu i praktično onemogućio normalno poslovanje većeg dela privrede, države Centralne i Istočne Evrope (CIE) su, pored toga što su bile prinuđene da brzinski reorganizuju sopstvene zdravstvene sisteme, morale da započnu i borbu protiv negativnih uticaja pandemije na svoje ekonomije. To su činile uvođenjem različitih mera za pomoć privredi, kao što su oslobađanje ili odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, zatim zajmovi, subvencije, bespovratna pomoć, finansijska podrška u isplaćivanju zarada, olakšavanje i pojednostavljivanje brojnih administrativnih procedura… Ove mere bile su na snazi tokom 2020. godine, kada je i zabeleženo smanjenje broja nesolventnih preduzeća.
Već naredne godine pandemijska situacija se donekle normalizovala, ekonomije su se stabilizovale, pa su mere podrške postepeno ukidane. Međutim, početkom 2022. Rusija je napala Ukrajinu i pokrenula novu političku i ekonomsku krizu. Usledile su nestašice sirovina i energenata a posledično i rast njihovih cena, opšta nesigurnost prouzrokovana geopolitičkim tenzijama, visoka inflacija… Ovaj put, međutim, države nisu tako lako „drešile kesu“ kao na početku pandemije. Zato je region CIE dospeo u situaciju da u 2022. godini, uprkos oporavku ekonomije, ima više nesolventnih kompanija nego u prvoj godini pandemije.
Prema analizi „Nesolventnost u CIE u 2022” koju je objavila kompanija Coface, u osam zemalja regiona (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Srbija) broj nesolventnih preduzeća se uvećao, dok je u četiri države (Češka Republika, Estonija, Slovačka i Slovenija) zabeležen pad broja nesolventnih kompanija. Zbirno, broj nesolventnih preduzeća u CIE povećao se sa 25.917 u 2021. godini na 36.090 u prošloj, što je rast od 39,3%. Nesolventnost je najviše rasla u Srbiji (105,8%), a potom u Mađarskoj (86%). S druge strane, najveći pad u broju nesolventnih preduzeća zabeležila je Estonija (-17%).
Raznolikost ovih podataka nam pokazuje da globalna ekonomska kriza nije bila jedini krivac za dinamiku rasta broja nesolventnih preduzeća, već su za nju bile odgovorne i ekonomske prilike na lokalu, kao i različiti nacionalni propisi.
Šta se desilo u srpskoj privredi?
Prošle godine, naša ekonomija zabeležila je najvišu stopu nesolventnosti u regionu, od 6,7%, sa rastom broja nesolventnih preduzeća od 105,8% u odnosu na 2021.
U brojkama to izgleda ovako: u predpandemijskoj 2019. u Srbiji je bilo 6.446 nesolventnih preduzeća. U naredne dve godine taj broj je smanjen na 6.096 i 4.445 respektivno, a zatim je, u 2022. godini, drastično narastao – na 9.149 firmi.
Ovakva statistika je donekle pokazatelj krvne slike domaće privrede, ali i posledica promene propisa i procedura, navodi Coface u svojoj analizi. Za rast broja nesolventnih preduzeća u Srbiji delimično su krivi poskupljenje energije i hrane, rekordni nivoi zaduženosti preduzeća ali i prekidi u lancima snabdevanja. Dakle, razlozi zbog kojih je i u drugim ekonomijama rastao broj nesolventnih firmi. Međutim, srpska privreda imala je i jednu specifičnost: oko 20% firmi-gubitaša sa nula zaposlenih i preko 80.000 mikro preduzeća od kojih mnoga takoreći tavore – ostvaruju veoma nizak profit, opterećena su dugovima i posluju sa izuzetno velikim troškovima.
Zato ne čudi što je deo manjih privrednih subjekata morao da se ugasi posle odluke Agencije za privredne registre (APR) da 1. juna 2022. započne sa sprovođenjem skraćenog postupka prinudne likvidacije. Da podsetimo, ovaj postupak pokreće se zbog toga što preduzeće nije podnelo finansijski izveštaj, usled zabrane obavljanja delatnosti, oduzimanja dozvole i licence ili ukoliko firma ostane bez zakonskog zastupnika. On se razlikuje od stečaja i sprovodi se ako preduzeće ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza. Srbija, međutim, nije oskudevala ni u broju stečajeva, budući da je imala više od 1.600 aktivnih stečajnih postupaka.
Očekuje se porast nesolventnosti
Prošle godine, situacija ni u drugim državama CIE nije bila sjajna. Po stopi nesolventnih preduzeća Srbiju je sledila Hrvatska (2,08%) u kojoj je broj nesolventnih kompanija porastao za 10,5%. U ostalim zemljama je, čak i kada su imale veliki rast broja nesolventnih preduzeća, ova stopa ipak bila značajno niža. Primera radi, Mađarska je, uprkos rastu broja nesolventnih firmi od 86,1%, imala stopu nesolventnosti od 1,54%. I u Poljskoj je zabeležen veliki rast broja nesolventnih preduzeća (34%), ali i izuzetno niska stopa nesolventnosti od 0,08%. Slično kao u Srbiji, rastu nesolventnosti u Poljskoj doprinelo je pojednostavljivanje procedure za proglašavanje nesolventnosti kroz vansudske postupke.
Iako je svaka od navedenih zemalja imala svoje probleme i svoje načine njihovog rešavanja, nijedna nije uspela da izbegne teškoće koje su pogodile sve države, kao što je rast cene energenata koji je doveo do poskupljenja proizvodnje, a posledično i do smanjenja likvidnosti. Zato ne iznenađuje činjenica da su u 2022. proizvodni sektori koji najviše zavise od potrošnje energije iznedrili najveći broj nesolventnih preduzeća. U tome su prednjačili hemijski, metalurški, sektor za proizvodnju drveta i papira, kao i prehrambeno-poljoprivredni sektor.
Lošije je poslovao i građevinski sektor, pre svega zbog poskupljenja sirovina i energije. Stope nesolventnosti u građevinarstvu su bile naročito visoke u Hrvatskoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. Rast kamatnih stopa dodatno je pogodio ovaj sektor u CIE jer je usporio razvoj tržišta stambenog prostora.
U maloprodaji se takođe uveliko osetio uticaj krize jer je rast inflacije doveo do smanjenja privatne potrošnje, što će, kako kažu iz Coface-a, verovatno i u narednom periodu doprineti rastu broja nesolventnih kompanija u ovom sektoru.
Kriza nije zaobišla ni sektore koji nisu veliki potrošači energije, budući da je i u njima rastao broj nesolventnih preduzeća. Ono što zabrinjava je činjenica da se tom rastu za sada ne vidi kraj.
„Iako je najavljeno usporavanje inflacije, njene vrednosti će nastaviti da utiču na rast kamatnih stopa, što će se negativno odraziti na solventnost kompanija. Stoga verujemo da će broj kompanija suočenih sa problemom nesolventnosti nastaviti da raste i tokom 2023. godine”, prognozira Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu.
Marija Dukić
