Ukidanjem konverzije do rasta građevinskog zemljišta
Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su stigle u skupštinu, predviđeno je ukidanje posebnog zakona (leks specijalis) o konverziji. Tačnije Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.
Ukidanje ovog zakona nije potpuno, već će obavezu plaćanja prenamene i dalje imati lica čiji će položaj biti određen posebnim zakonima. To su sportska društva i udruženja, stambene i zemljoradničke zadruge, kao i lica na koja se primenjuje aneks G o sukcesiji. Predlagač, a to je vlada, odnosno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, navodi da su se predlažući ukidanje Zakona o konverziji rukovodili određenim pokazateljima.
Naime, procenjeno je da će ova izmena omogućiti „oslobađanje” odgovarajućeg obima građevinskog zemljišta za izgradnju što potencijalno u dugom roku može dovesti do izgradnje objekata površine oko 15 miliona metara kvadratnih.
Utvrđeno je da trenutno na teritoriji Srbije postoji 5.000 ovakvih lokacija, odnosno da će u slučaju izgradnje biti izdato 5.000 građevinskih dozvola i isto toliko upotrebnih. Prognoza je da bi se zaposlilo oko 300.000 građevinskih radnika na gradilištima koja će se otvoriti kao posledica ukidanja Zakona o konverziji. Inače, vrednost prihoda za konverziju koji je ostvaren po osnovu nadoknade u periodu od 2010. do kraja 2022. godine je 3,6 milijardi dinara.
Predlagač izmena zakona navodi da kretanje makroekonomskih pokazatelja, a posebno u građevinarstvu, ukazuju na potrebu preduzimanja sistemskih mera koje će unaprediti opšti ambijent u oblasti planiranja i izgradnje. Zaključeno je da će izmene zakona imati pozitivan efekat na dalji napredak građevinske industrije koja je jedan od glavnih pokretača privrednog i ekonomskog razvoja.
Pad građevinske industrije u prethodnom periodu, opisan kroz pad vrednosti građevinskih radova, direktno utiče na pad doprinosa građevinske industrije BDP-u Srbije. Ne samo ova izmena već i ostale mogu da preokrenu negativne trendove u ovoj privrednoj grani. U 2022. opala je kumulativna vrednost izvedenih građevinskih radova. Na zgradama pad je 11,6 odsto, a na ostalim građevinama 11 procenata. Ukupna vrednost izvedenih radova u 2022, izražena u stalnim cenama smanjena je za 11,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Posmatrano prema vrsti građevina vrednost izvedenih radova na zgradama beleži pad od 11,6 procenata i na ostalim građevinama – saobraćajnice, cevovodi, složene industrijske građevine i slično za 11 odsto u stalnim cenama. U četvrtom kvartalu 2022. građevinska aktivnost je, u odnosu na isti period prethodne godine, opala za 0,1 procenat u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama opala za 13,7 odsto.
Indeks cena građevinskog materijala koji se koristi kao deflator vrednosti u građevinarstvu u posmatranom periodu iznosi 115,7.
Vrednost građevinskih radova izražena u stalnim cenama niža je za 14,2 odsto na ostalim građevinama, a na zgradama za 12,8 u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine.
U četvrtom kvartalu 2022. građevinska aktivnost opala je u svim regionima. U Beogradskom je registrovan najveći pad građevinske aktivnosti od 30,9 procenata u stalnim cenama u odnosu na isti period prošle godine. Najveći pad vrednost bio je na građevinama saobraćajne infrastrukture, jer su radovi na modernizaciji pruge Beograd – Stara Pazova završeni.
Podsećanja radi, od druge polovine 2017. indeksi vrednosti izvedenih građevinskih radova bili su u porastu. Nakon zastaja prouzrokovanog pandemijom virusa korona vrednost izvedenih radova tokom 2021. ponovo je rasla. Pored velikih infrastrukturnih projekata u 2021. bila je i veoma intenzivna izgradnja stambenih i nestambenih zgrada. Godišnja stopa rasta na zagrade iznosila je 17 odsto, a za ostale građevine 19,6 procenata.
Politika
