Šumadijsko selo Ramaća čuveno po dobrim i vrednim domaćinima, jedino je u Srbiji gde su ograde, pomoćni objekti, česme i saksije izgrađene od poludragog kamena.
Sakriveno u gustoj šumi, brdo Glavica, pre tačno pola veka bilo je mesto gde je pronađen i kopan opal i izvožen za Nemačku.
„To je bilo 1969. godine, kada je jedan inženjer iz Topole došao u selo sa svojom ekipom istraživača i otkrili da ima rudnik opala. Skupio je tu nekoliko mladića iz sela, kopao se i vadio taj kamen ručno. To je šaren, lep kamen, koji kad se iskopa na suncu brzo izbledi, što se dublje kopalo to je bio lepši i bolji. Sećam se da su to govorili inženjeri i da su pričali da će ovde biti pravi rudnik, ali od toga nije bilo ništa. Seljani nisu imali nikakve vajde od tog, sem eto što je neko taj kamen iskoritio za ogradu ili česmu“, pričaju za RINU meštani sela Ramaća.
Potrajalo je kopanje oko sedam meseci, neupućeno lokalno stanovništvo nije ni znalo na kakvom bogatstvu leži njihovo selo. Mašine su prokopovale puteve, a kamenje odnošeno u dzakovima.
Drago kamenje
Onda je sve utihnulo, da niko nije znao zbog čega, a meštani su se vratili svojim svakodnevnim aktivnostima. Jer, kako kažu, navikli su bili na njivu i stoku, a ne na poludrago kamenje. Tek poneko je uzeo malo, kako bi ukrasio svoje kuće.
„Mi nismo imali pojma o tome, ali bilo je onih koji su se dobro ovajdili. Sećam se jednog inženjera koji je svaki dan nosio pun rančić kamenja. Kad smo ga pitali što nosi to i koliko vredi, rekao je kao naša cela mesečna plata. I sada ljudi ovde dolaze, njih oko desetak mesečno kako bi uzeli malo ovog kamena, koji je dobar za građevinske radove. Kažu da mu je cena oko pet evra po kilogramu, ali ko će to znati“, dodaju meštani.
Na ovom području, obavljena su i pojedina stručna istraživanja koja su potvrdila da se u brdima Ramaće zajedno mogu pronaći opal, kvarc i kalcedon.
Međutim, eksploatacija većih razmera nikad nije zaživela. I dok su neke svetske zemlje na ovakvim nalazištima stekle velike bogatstvo, meštani ovog sela u Šumadiji sa ovim kamanjem posipaju lokalne makadamske dzade.
Ako ništa drugo, onda mogu reći da se njihovi traktori voze po jedinstvenim putevima od poludragog kamenja.
Izvor: Rina/Bif.rs
