Evropske kompanije smatraju da posvećenost održivosti garantuje dugoročni rast prihoda, a da održiv proizvod može doneti dodatni prihod od čak 23 odsto, budući da se potrošači sve više opredeljuju za takvu vrstu brendova i proizvoda. Bez obzira na to što orijentisanost ka ovoj temi može da dovede do smanjenja troškova i značajnih ušteda, u Srbiji je svest o ESG-u niža u odnosu na zemlje članice Evropske unije. Ipak, i kod nas postoje pozitivni trendovi u ovoj oblasti.
Ovo su samo neki od zaključaka nedavno sprovedene studije međunarodne konsultantske kuće Horváth, specijalizovane za savetovanje u oblasti ESG-a. U studiji je učestvovalo 35 evropskih kompanija iz Švajcarske, Nemačke i Austrije, koje zapošljavaju više od hiljadu ljudi i većinom ostvaruju prihode preko tri milijarde evra. Studija je ujedno potvrdila da upravo održivost predstavlja jedan od većih izazova, posebno u postavljanju, definisanju i merenju ESG ciljeva.
Robert Ćuzela-Piljac, Business Development Manager za Adria regiju u Horváth-u objašnjava da za razliku od zemalja EU, u Srbiji još uvek ne postoje zahtevi koji se tiču ove teme, poput CSRD i EU taksonomije.
„Bez obzira na to što implementacija ESG principa doprinosi diferenciranju od konkurencije, smanjenju troškova i otvaranju novih tržišnih prilika, u Srbiji je svest o ovoj temi niža u poređenju sa članicama Evropske unije. Ipak, kompanije koje izvoze robe i/ili usluge na ovo tržište pridaju joj veliki značaj, a mnoge od njih već su sprovele razne inicijative i akcije u ovoj oblasti. Jedna od njih je, na primer, imenovanje osoba koje se bave isključivo ovom temom. Njihov fokus je izgradnja kapaciteta za obnovljivu energiju i implementacija potrebnog ESG izveštavanja u skladu sa rokovima koje je definisala EU“, ističe Ćuzela-Piljac.
Međutim, mnogi u regionu različito tumače i shvataju postojeću regulativu, zbog čega im je potrebna podrška pri usklađivanju izveštaja sa njima.
Korporativna kultura
„Srpske kompanije koje definišu svoje ESG strategije moraju da pokažu svojim klijentima, zaposlenima, poslovnim partnerima, investitorima i drugim zainteresovanim stranama kako se mere sprovode i ostvaruju ciljevi te kako se u tim terminima pozicioniraju u okviru svojih delatnosti“, smatra Ćuzela Piljac.
Oni koji su implementirali ESG u svoje poslovanje većinom su fokusirani na dve aktivnosti – izveštavanje u skladu sa smernicama EU i investicije u obnovljive izvore energije, što ima brz i direktan uticaj na smanjenje karbonskog otiska. Gotovo 70 odsto učesnika Horváth studije zadalo je sebi cilj da postanu ugljenično neutralni već do 2030. godine. Robert Ćuzela-Piljac ističe da se uspešna zelena transformacija može sprovesti samo holistički, uz integraciju svih sektora, sa jasno zacrtanim ciljevima i planovima.
„Osnovni koraci koje u Horváthu savetujemo svakom klijentu da uradi su identifikovanje najprikladnijeg odgovora na ESG zahteve, definisanje adekvatne strategije, ciljeva, mera i uklapanje ovog koncepta u sve organizacione procese. Razumevanje održivosti mora biti postavljeno u samo središte poslovanja, čime se posledično razvija održivi „mindset“ zaposlenih, a upravo to je garancija za dugoročnu konkurentnost i profitabilnost“, naglašava Ćuzela-Piljac.
Drugim rečima, jedan od ključnih faktora je da ESG postane deo korporativne kulture, kao i da se na vreme pokrenu koraci, koji kompanijama daju mogućnost da postignu tržišnu prednost nad konkurentima.
Izvor: Bif.rs
