Euribor je upravo dostigao „crnu granicu“: Šta to znači za korisnike kredita

Euribor, kamata za koju su vezani svi krediti u evrima, dostigla je “crnu granicu” od 3%. Upravo se od te stope i granice najviše strahuje, jer se pokazala kao najkritičnija za vreme svetske ekonomske krize 2008. godine.

Stručnjaci su podeljenog mišljenja – jedni smatraju da će euribor ostati na nivou od 3%, a drugi imaju mnogo mračnije prognoze i očekuju rast ove kamatne stope. U jednom su, ipak, složni – vrednost euribora sigurno još neće početi da pada.

Šestomesečni euribor prešao je nivo od tri odsto, dok je tromesečni na korak od toga – on iznosi 2,99 odsto.

Prošle godine, u junu, euribor je po prvi put od 2015. dostigao pozitivnu vrednost, a kako on utiče na visinu rate onih dužnika koji su podigli kredit u evrima, sa varijabilnom kamatnom stopom – nije ni čudo što se pojavila bojazan da mi on mogao da skoči do nebesa.

Šanse da on prestigne istorijski maksimum i dođe na nivo od više od pet odsto nisu realne, barem tako smatraju stručnjaci, ali nemaju ni pretrerano lepe vesti za dužnike.

Stagniranje, pad ili dalji rast – šta nas čeka?

uribor je tokom 2008. godine dostigao ono što stručnjaci nazivaju „srednjom vrednošću“ – tri odsto. Na tom nivou se zadržao najduže, a istorija bi mogla da se ponovi. Ako se obistine projekcije stručnjaka – ništa od nižih rata kredita u ovoj godini.

„Tokom cele godine vrednost euribora će biti oko trojke, definitivno neće padati“, kaže profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić.

Prema njegovom mišljenju, vrednost ove kamate može samo da raste, ali ni to neće biti veliki i nagli skokovi.

S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić smatra da, na osnovu svih parametara – ovo nije kraj rasta euribora, a samim tim ni rata kredita.

„Nemam utisak da se situacija ikako smiruje, pa da na osnovu toga možemo da očekujemo stagnaciju euribora, a potom i njegov blagi pad. Apsolutno ništa ne ukazuje na to, čak suprotno – sve je gore i gore“, kaže Savić.

On za portal Nova.rs objašanjava da su ekonomske i političke okolnosti u svetu sve gore, te smatra da se čitav svet nalazi na početku „ekonomskog rata“.

„Ja sam siguran da će euribor i tokom godine nastaviti da raste. Kojim tempom, to niko ne može da kaže, ali bojim se da za dužnike sa varijabilnom kamatnom, trenutno nemam nijednu lepu vest“, zaključuje profesor.

Kada se menjaju rate i ko je bezbedan?

Inače, vrednost euribora menja se gotovo svakodnevno. Međutim, to ne znači da se rate dužnika menjaju svakodnevno.

Euribor kao kamata ima nekoliko vrednosti, ali su za korisnike kredita ključni tromesečni i šestomesečni. Prema tome, konkretan datum usklađivanja visine rate zavisi od ugovora koje građani imaju sa svojim bankama. Nekima se rata menja četiri puta godišnje, a nekima dva.

Onima koji su vezani za tromesečni euribor, rata se usklađuje 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra, dok se onima koji su vezani za šestomesečni euribor rata usklađuje 30. juna i 31. decembra.

„Bezbedni“ su samo oni dužnici koji su podigli kredit u dinarima ili sa fiksnom kamatnom stopom. Takođe, manje razloga za brigu imaju i oni dužnici koji su otplatili veći deo duga. Naime, kako prolazi vreme otplate, tako se menja i struktura rate koju korisnik plaća svakog meseca. Tako se svakog meseca smanjuje iznos kamate.