Ko ulaže u srpske obveznice

Bankrot američke Silicon Valley Bank (SVB) ne utiče, saglasni su ekonomisti, na domaće bankarsko tržište. Ova banka upravljala je velikom količinom novca tehnoloških starapa ulažući ih u državne hartije od vrednosti SAD kada su kamatne stope bile niske. U uslovima opšteg rasta kamantnih stopa – što se dešava i kod nas – ova banka nije mogla da proda te državne hartije bez gubitaka i da isplati deponente.

U Srbiji banke, prema navodima sagovornika portala N1, takođe ulažu u državne hartije od vrednosti, koje se smatraju najsigurnijim ulaganjem. Međutim, situacija ne može da se poredi sa američkom.

Propast banaka u SAD ni na koji način neće uticati na srpsko tržište

Američka Silicon Valley Bank (SVB) bankrotirala je jer je veliku količinu novca, prikupljenu od svojih klijenata mahom iz IT sektora, ulagala u dugoročne državne hartije od vrednosti SAD. Iako kupovina državnih hartije spada u najsigurnija ulaganja, problem je nastao kada su centralne banke počele da dižu kamatne stope u borbi protiv inflacije. SVB banka je tokom lokdauna zbog kovida-19 investirala novac u dugoročne hartije sa nižim kamatnim stopama koje sada, kada je firmama trebao novac, niko nije hteo da kupi na tržištu, jer mu je isplativije bilo da uloži u hartije za koje je država sada nudila višu kamatu.

U nemogućnosti da proda hartije i dođe do uloženog keša svojih klijenata, SVB nije mogla ni da im isplati novac sa računa, što je na kraju bio i uzrok bankrota ove banke, čija imovina je premašivala 200 milijardi dolara.
Pored SVB, u SAD je ugašena i Signature banka, koja je imala imovinu vrednu više od 100 milijardi dolara.

Ekonomisti navode da propast banaka u SAD ni na koji način neće uticati na srpsko tržište.

„Naše banke sa ovim nemaju nikakve veze. Mi ni nemamo investicione banke koje su ulagale u ovakve hartije od vrednosti ili se bave ovakim aktivnostima, tako da ovo ni na koji način nema veze sa finansijskim tržištem Srbije“, poručio je Zoran Grubišić za N1.

Međutim, postavlja se pitanje ko u Srbiji investira u državne hartije od vrednosti, i postoji li bilo kakva mogućnost da i na domaćem tržištu dođe do ovakvih problema.

Investitori u domaće državne obveznice

„Kada su dužničke hartije u pitanju (pa i državne), tržišni trendovi nisu toliko bitni za vlasnike tih hartija od vrednosti koji mogu, odnonso žele da ih drže do dospeća. Oni dobijaju kamatu (prinos) koji su ugovorili u momentu kupovine, ma šta se sa cenom obveznice dešavalo do njenog dospeća. Problem su institucionalni investitori koji u nekom momentu moraju da prodaju ove hartije u uslovima na tržištu koji nisu povoljni. A to su ona vremena kada dođe do naglog rasta kamata, a prethodno su kupovali obveznice po nižim prinosima tojest po višim cenama“, objašnjava za portal N1 Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće „Momentum“.

Kupci državnih dužničkih hartija su mahom institucionalni investitori (poput penzijskih fondova i osiguravajućih društava na primer), domaće banke i njihovi krupni klijenti – najčešće matična pravna lica ili fondovi koji rade preko njih.

Domaći investitori, pravna i fizička lica, su u toj statistici prema Gujaničićevim rečima – praktično zanemarljivi.

„Gro ulaganja privatnih penzionih fondova se nalazi u državnim obveznicama i to je glavni razlog što oni poslednjih godina beleže veoma loše prinose. Međutim, s obzirom da nemaju pritisaka na likvidnost – i dalje su mnogo veći prilivi nego odlivi po osnovu isplate penzija – ne bi trebalo da imaju problema. Slično važi i za osiguravajuće kompanije koje u ove svrhe plasiraju sredstva prikupljena u segmentu životnih osiguranja“, kaže Gujaničić.

Ili i jedno i drugo

Ekonomista Mihailo Gajić, direkor ekonomske istraživačke jedinice u nevladinoj organizaciji LIBEK za portal N1 ukazuje da su najveći pojedinačni investitori u državne hartije od vrednosti Republike Srbije – iz inostranstva.

“Kada pogledamo hartije emitovane kod nas, najveći deo je prodat na međunarodnom tržištu u Londonu. Tu se prikupljaju sredstva. Drugi izvor zaduživanja države kod nas su bilateralni sporazumi – poslednji je bio ovaj sa UAE, i naravno, sada i stendbaj aranžman sa MMF. Treći izvor zaduživanja su međunarodni ugovori sa drugim državama i njihovim razvojnim bankama – takvi su ugovori za izgradnju raznih vrsta infrastrukture poput železnice, puteva i slično. Kod nas su domaće banke tek negde na začelju, iako su pojedinačno najveći domaći investitor u državne obveznice. Jer, domaći investitori otkupljuju manji deo državnih obveznica, pa su banke koje su pojedinačno najveći domaći investitor ipak na začelju tih kupaca državnih hartija”, pojašnjava Mihailo Gajić.

Govoreći o značaju domaće štednje u bankama Gajić podseća da se naše banke za razliku od banaka iz inostranstva, zapravo ne oslanjaju samo na domaću štednju – to jeste važan izvor sredstava, ali banke imaju mogućnost da povuku novac od svojih majki preduzeća koje se nalaze uglavnom u razvijenim zemljama EU, gde je inače prinos na kapital niži nego u Srbiji.

“Zato banke plasiraju kapital penzijskih fondova iz Italije, Austrije i drugih zemalja ovde, jer je prinos na kapital – bilo u državne hartije od vrednosti ili kredite građanima i firmama – značajno viši nego nego u tim matičnim zemljama…”, navodi Gajić.

Nenad Gujaničić potvrđuje da banke ulažu u državne hartije i ističe da je njihova najveća prednost – što na strani pasive imaju deponente koji su ili slabo edukovani ili nemaju alternativu.

„Ili i jedno i drugo. U jeku rasta kamata na tržištu, stari deponenti su na kraju januara dobijali godišnju kamatu 1,6 odsto, a novi 2,3 odsto. Dakle, domaći bankari i ne moraju da se previše cimaju, depoziti su tu i – ostaće tu“, kaže Nenad Gujaničić.

Sudbina švajcarske banke i njen uticaj na Srbiju

I švajcarska Kredi Svis banka (Credit Suisse) zapala je u probleme. Prvo je izgubila gotovo četvrtinu vrednosti svojih akcija, beležeći pad na berzi od 24,24 odsto, da bi im samo dan kasnije, vrednost porasla za više od 17 odsto, posle najave Centralne banke Švajcarske da će joj pozamicom „popraviti“ likvidnost.

Ekonomista Mihailo Gajić za portal N1 kaže da postoji više razloga koji su uticali na to da Kredi Svis banka prođe lošije – jedna strana medalje je nervoza među investitorima u vezi sa tim da li će problemi nastaviti da se šire stvarajući domino efekat, ili će se zadržati u dve propale banke. Druga strana su interni i strukturni problemi i loše poslovanje banke.

“Tu su loša iskustva sa top menadžmentom – reč je o otkazima dvojici generalnih direktora zbog stvari koje nisu imale veze sa poslovanjem banke. Jedan je prekršio pravila vezana za karantin tokom kovida-19 – umesto da provede 10 dana u karantinu on je išao na Vimbldon, dok je njegov prethodnik dao ostavku zbog skandala koji je izbio pošto je banka neovlašćeno snimala menadžere. Sve to utiče na reputaciju banke, ali i na poverenje investitora. Svaka promena menadžmenta može da utiče na promenu poslovne politike banke”, navodi Gajić.

N1