ECB sutra ponovo diže kamate: Povećanje od 0,5 odsto izvesno i pored neprilika na bankarskom tržištu
Kreatori politike Evropske centralne banke i dalje naginju ka povećanju referentne kamatne stope za pola procenta, uprkos previranjima u bankarskom sektoru, jer i dalje očekuju da će inflacija ostati visoka i u narednom periodu, rekao je jedan izvor upućen u dešavanja u ECB Rojtersu.
Investitori su počeli da sumnjaju u posvećenost ECB još jednom velikom povećanju kamatnih stopa ove nedelje nakon što je kolaps banke Silicijumske doline (SVB) u Sad izazvao talase na globalnim finansijskim tržištima.
Izvor, koji je blizak Upravnom savetu ECB, rekao je za Rojters da je malo verovatno da će ECB odustati od svog plana za podizanje kamatnih stopa za 50 baznih poena 16. marta – što je najavljeno na svom poslednjem sastanku i nekoliko ponovljeno od strane presednice Kristin Lagard i njenih kolega – jer bi to narušilo njen kredibilitet.
Fjučersi na nemačke državne obeznice, jedno od merila snage evrozone pali su nakon što izveštaja Rojtersa, a evro je porastao u odnosu na britansku funtu.
Izvor je dodao da formalni predlozi za sastanak još nisu podeljeni, ali su kreatori politike videli nove kvratalne projekcije.
Nove prognoze inflacije za naredne dve godine biće niže nego u decembru, ali i dalje sastavljaju rast cena znatno iznad cilja centralne banke od 2 odsto u 2024. godini i nešto iznad tog nivoa iu 2025.
Štaviše, predviđanja za baznu inflaciju, koja isključuje cene hrane i energije, trebalo bi da budu više revidirana, što bi ohrabrilo pozive na više povećanja stopa od strane političkih jastrebova u Upravnom savetu ECB, dodao je izvor.
Ipak, kreatori politike koji su propovedali veći oprez u podizanju troškova pozajmljivanja i upozoravali na rizik od finansijske nestabilnosti smatrali su se opravdanim nedavnim tržišnim turbulencijama, rekao je izvor.
Verovatno će se odustati od obavezivanja na dalje povećanje stope i umesto toga reći da će svaki novi potez zavisiti od pristiglih podataka.
ECB može doneti odluke prostom većinom, iako je poznato da predsednica Lagard traži najširi mogući konsenzus.
Tržišta novca su u četvrtak određivala cene sa 85 odsto šanse da ECB podigne svoju depozitnu stopu za 50 baznih poena na 3,0 odsto, pri čemu su neke banke, uključujući Deutsche Bank, očekivale manje ili nikakvo povećanje.
Investitori su naglo smanjili svoje opklade na dalje povećanje kamatnih stopa od kolapsa SVB-a, pri čemu se sada vidi da je stopa na depozite dostigla vrhunac od 3,65% u jesen, u poređenju sa prošlonedeljnim izgledima od više od 4 odsto.
Supervizori evrozone vide ograničene posledice po banke u regionu zbog kolapsa SVB-a i još dva zajmodavca, istovremeno naglašavajući potrebu da pažljivo prate svako dalje prelivanje.
SVB je postala najveća američka banka koja je propala od finansijske krize 2008. nakon što su njene ogromne opklade na američke državne obveznice i hartije od vrednosti pokrivene hipotekama pokvarile zbog rasta kamatnih stopa.
Njegov kolaps primorao je vlasti SAD da krenu u akciju tokom vikenda. Nakon početnog pada u ponedeljak, tržišta su postala mirnija usred nade da će šira finansijska kriza biti izbegnuta.
Blic/Rojters
