U sivoj zoni najčešće posluju nove firme i preduzeća sa mnogo povezanih lica
Nedavno predstavljena studija Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o obimu sive ekonomije u Srbiji pokazala je da su novoosnovane firme, preduzeća sa mnogo povezanih lica i firme bez zaposlenih sklonije radu na crno. Međutim, prema rečima Gorana Kovačevića, direktora kompanjie Gomex i člana Upravnog odbora NALED-a, one firme koje predstavljaju najveću pretnju za poreski sistem nije tako lako identifikovati.
“Treba razlikovati obične preprodavce koji krčme robu po raznim mestima od onih koji organizuju čitav sivi distributivni lanac. Kada pričamo o sivoj ekonomiji, mi pre svega imamo pred očima upravo tog malog preprodavca koji je na kraju lanca i koga je najlakše neutralisati. Pravi problem su manji ili veći preduzetnici, pa i kompanije koje delom rade u legalnim tokovima poslovanja, a delom u sivoj zoni, s tim što se njihov koncept poslovanja i profitabilnosti zasniva na sivoj ekonomiji, dok je legalno poslovanje samo pokriće za ilegalni biznis. Takav preduzetnik ili kompanija na oko izgleda sasvim normalno, čak pokazuje znakove dobrog poslovanja, ali kada uporedite imovinu sa legalnim finansijskim pokazateljima, jasno uočite da postoji ozbiljan disbalans”, objašnjava Kovačević.
Predstavnici udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije (ZPPS) za Biznis.rs kažu da se slažu sa ocenom i analizom stručnjaka iz NALED-a da je obim sive ekonomije i crnog tržišta dostigao razmere koje ugrožavaju legalno poslovanje i utiču na ekonomski razvoj.
“O tome smo u više navrata govorili na panelima i okruglim stolovima, dostavljali analize i predloge rešenja ministarstvu finansija, ministrastvu privrede i ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Potrebno je urediti sistem na način da bude isplativije raditi registrovan i legalno, nego neregistrovan na crno”, ističu iz udruženja.
Prema rečima Gorana Kovačevića, propise treba praviti za 90 odsto privrednika koji rade ili žele da rade u skladu sa zakonom, a ne za onih 10 procenata koji ga krše.
“Ako bi se država fokusirala na postupanje protiv te manjine i na uvođenje restriktivnih mera mogao bi da nastane komplikovan i skup privredni sistem, nepogodan za odgovorne privrednike, što bi stvorilo kontraefekat i završilo još većim bujanjem sive ekonomije”, ocenjuje Kovačević.
Iz udruženja ZPPS ocenjuju da su prioriteti u sprečavanju rada na crno i motivisanju privrednika da pređu u legalno poslovanje pre svega reforma poreskog sistema na sveobuhvatan i pravedan način.
“Sistem u kojem se male zarade opterećuju sa 60 odsto nameta, dok se krupni kapital subvencioniše novcem poreskih obveznika, direktan je uzročnik rada u sivoj zoni. To se često radi u dogovoru sa zaposlenima jer je kod malih zarada zaposlenom bitan svaki neto dinar. Smatramo da male zarade ne treba oporezovati. Većina uređenih zemalja primenjuje pravedan i sveobuhvatan sistem poreza, tako da to treba primeniti i kod nas. Što se tiče sveobuhvatnosti, svi smo videli podatak da je stopa naplate poreza od izdavanja stanova kod fizičkih lica ispod jedan odsto. Tu je opet sistem zakazao, a rupa koja nastaje puni se preko leđa onih koji rade legalno”, kažu iz udruženja ZPPS.
Oni dodaju da je u oba navedena primera (rad na sivo i neplaćanje poreza na izdavanje stanova) reč više o građanskoj neposlušnosti u cilju preživljavanja, jer su nameti previsoki, nego o organizovanoj utaji poreza.
Rešenje naši sagovornici vide u smanjenju nameta na prihode, uvođenjem progresivnog oporezivanja i jednakom primenom zakona za sve.
Prema analizi ekonomiste prof. dr Predraga Mitrovića, godišnja šteta budžetu od utaje poreza na dobit (preko fiktivnih faktura za konsalting i transfernih cena), kada su u pitanju pojedini strani investitori, prelazi 4,5 milijardi evra.
“Neusklađeni modeli poslovanja su takođe uzrok sive ekonomije i crnog tržišta. Ako uzmemo u obzir limit za paušal od šest miliona dinara godišnje, opterećenja su vrlo mala ako se koristi limit (oko desetak odsto, zavisi od delatnosti). Sa druge strane, na d.o.o. oblik organizovanja opterećenja su visoka od samog početka, bez obzira na obim aktivnosti i visinu dobiti. Opterećenja treba usaglasiti tako da ne bude velikih razlika u zavisnosti od modela poslovanja, već prema visini prihoda”, ističu iz udurženja.
Kao primer navode delatnost „ostalo obrazovanje – držanje časova jezika“.
“Zašto bi se neko registrovao za tu delatnost, plaćao knjigovođu, silne elaborate, eko takse, takse APR-u, poreze i doprinose, fiskalnu kasu, izlagao se riziku visokih novčanih kazni, kad to isto može raditi mnogo isplativije kao frilenser ili potpuno neregistrovan, na crno? Kaznena regulativa se mora hitno menjati tako da ne bude isplativije raditi neregistrovan u odnosu na legalno poslovanje. Ona mora biti gradaciona, mora uzimati u obzir ekonomsku moć privrednog subjekta i suštinu prekršaja”, zaključuju iz udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije.
U sivoj ekonomiji “zarobljeno” 6,5 milijardi evra
Iako je od 2017. godine do danas svest o poreskoj kulturi ojačala među građanima i privredom, a broj onih koji ne prijavljuju profit se smanjio, siva ekonomija opstaje i prema proceni NALED-ovog istraživanja trenutno je oko 6,5 milijardi evra „zarobljeno“ na tom terenu. Deo tog novca kroz poreze ne stiže do budžeta i ne ulaže se u bolje usluge države.
“Kako bi se omogućila bolja naplata poreza, od koje zavisi i kvalitet života svakog društva, neophodan je dalji rad na suzbijanju nelegalnih oblika poslovanja, kroz donošenje novih podsticajnih mera i propisa koji bi bili po meri privrede”, navodi se u analizi NALED-a.
