Kriza se još ne vidi na tržištu rada
Kriza se još ne vidi na tržištu rada, jer se, za sada, na zaposlenost nije u većoj meri odrazilo usporavanje ekonomske aktivnosti tokom drugog polugodišta 2022. Štaviše pokazatelji tržišta rada su poboljšani, pa ni izrazitija tražnja za nekim profilima ne stvara inflatorne pritiske, navodi se u analizi Narodne banke.
Formalna zaposlenost u privatnom sektoru tokom trećeg kvartala 2022. dostigla je rekordnih 1,7 miliona, što čini oko 74 odsto ukupnog broja zaposlenih. Pri tome, tokom drugog polugodišta 2022. ekonomska aktivnost je usporila, što se za sada nije negativno odrazilo na ukupnu zaposlenost, koja je u četvrtom kvartalu ubrzala rast na 2,4 procenta međugodišnje. Uporedo s povećanjem zaposlenosti smanjivala se registrovana nezaposlenost, koja se od septembra 2022, prvi put otkad postoje statistički uporedivi izveštaji, kreće ispod 430.000. Na podatke iz formalnih izvora nadovezuju se i rezultati iz revidirane ankete o radnoj snazi, prema kojima je u trećem kvartalu 2022. stopa zaposlenosti iznosila 50,8 odsto, stopa aktivnosti 58,8, a stopa učešća stanovništva radnog uzrasta (15–64 godine) 71,7 procenata, što je blisko rekordnim nivoima ovih pokazatelja iz drugog kvartala.
Stopa nezaposlenosti je zadržana na jednocifrenom nivou od 8,9 odsto u trećem kvartalu, što je za 1,6 procentnih poena ispod pretkriznog nivoa u prvom tromesečju 2020. i za 12,5 procentnih poena niže od nivoa iz prvog tromesečja 2010, od kada se anketni podaci prate po uporedivoj metodologiji.
Međutim, stopa nezaposlenosti u Srbiji još je viša nego u većini zemalja Evropske unije, što ostavlja prostor za njeno dalje smanjenje. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u strukturi tražnje za radnom snagom tokom 2022. preovladavali su profili iz oblasti administracije i informaciona i komunikaciona tehnologija (IKT) – posebno informatičari i statističari i iz oblasti industrije – naročito mašinski i tekstilni radnici, zatim građevinski radnici i radnici u oblastima transporta i trgovine. Neka od navedenih zanimanja već izvesno vreme su deficitarna, zbog čega Srbija, poput većine evropskih i zemalja u okruženju, mora da uvozi radnu snagu za obavljanje ovih poslova. Većoj ponudi radne snage doprinosi i intenzivnija saradnja u okviru regionalne inicijative „Otvoreni Balkan”, koja je pokrenuta radi obezbeđenja slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala po modelu EU.
U prethodnom periodu registrovan je i trend rasta prosečne nominalne neto zarade, koja je, posmatrano na nivou cele privrede, povećana sa 49.650 dinara (420 evra) u 2018. na 65.864 dinara (560 evra) u 2021. i dodatno na 74.078 dinara (631 evro) u periodu januar–novembar 2022. godine što je poslednji raspoloživi podatak. U isto vreme, pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom povećana je na 86 odsto (sa 84,7 u 11 meseci 2021. i 76,3 procenta 2018–2020), što ukazuje na rast kupovne moći stanovništva. Pri tome, tokom 2021. i 2022. brže su rasle prosečne plate u privatnom nego u javnom sektoru.
Ostvareni rast prosečne zarade pratio je dinamičan rast ekonomske aktivnosti u Srbiji, koji je stvarao prostor za održivo povećanje plata u svim privrednim delatnostima. „Treba napomenuti da je za relativno visok međugodišnji rast nominalne neto zarade u skorijem periodu (13,9 odsto u proseku od januara do novembra 2022) dominantni razlog snažni rast nominalne plate u IKT sektoru, koji je već neko vreme znatno viši nego u drugim privrednim delatnostima. To je u velikoj meri rezultat izrazite tražnje za radnom snagom ovog profila, a delom se duguje i baznom efektu, koji je posledica zakonskog obuhvata priliva iz inostranstva kroz poresku prijavu za porez po odbitku (cilj je suzbijanje sive ekonomije u našoj zemlji), a koja je izvor podataka o prosečnim zaradama.
Po isključenju prosečne zarade u IKT sektoru iz statističkog obuhvata međugodišnji rast nominalne neto plate u ostatku privrede je umereniji i u periodu januar–novembar iznosio je 11,6 procenata u proseku (prema preračunu Narodne banke Srbije), što je blisko ostvarenoj prosečnoj inflaciji u 2022 (11,9 odsto, prema proceni RZS-a) i pokazatelj da sa strane tražnje ne potiču veći inflatorni pritisci, već da su oni prvenstveno opredeljeni faktorima na strani ponude. Pored toga, povećanje plata u Srbiji pratio je i rast produktivnosti ukupne ekonomije usled dominantno bržeg tempa rasta ekonomske aktivnosti od zaposlenosti, što svedoči o tome da uslovi na domaćem tržištu rada još ne stvaraju veće inflatorne pritiske i da po tom osnovu nema otvaranja spirale između zarada i inflacije”, navodi se u analizi Narodne banke.
Politika
