Povećanje referentne kamatne stope podiže ratu, a koliko – zavisi od faze otplate

“Jer poskupljuje novac i kada poskupi novac, upravo ta kamata skoči i na kraju i rata građana koji emsečno plaćaju te rate. I konkretno nije direktno vezano za stambene kredite zato što se stambeni krediti dominantno vezuju za euribor i ta se stavka prati češće nego referentna kamatna stopa NBS”, rekao je Uzelac.

Dodao je da, pošto su stambeni krediti indeksirani u evrima, oni se vezuju za inostrani indeks.

“Međutim, i taj indeks raste i svi pokazatelji, svi finansijski instrumenti idu u pravcu tome da sve referentne kamatne stope skoče i Centralne banke Evrope i Srbije i na kraju dana, to je za običnog građanina koji otplaćuje kredit, on će platiti skuplje”, istakao je Uzelac.

Napomenuo je da povećanje rate kredita zavisi od toga u kojoj ste fazi otplate.

“Da li ste na početku, na sredini ili pri kraju. Banka će vas obavestiti o svakom povećanju. Banka prvo treba da ustanovi da je povećan indeks. U ovom slučaju, nisu krediti vezani direktno za referentnu kamatnu stopu, nego za belibor, nešto što je indeks neke druge vrste, ali opet i on će skočiti posledično nakon ovoga, pa banke te nove obračune pošalju. Mi smo radili istraživanje, kad jedan posto skoči indeks u ovom slučaju euribor, rata prosečno poskupi tridesetak evra. Ako je ovde podignuto 0,25, može da se očekuje na tom nekom prosečnom kreditu sedam, osam evra”, rekao je Uzelac.

Govoreći o kreditnim karticama, Uzelac je naveo da će povećanje uticati i na njih, ali i objasnio da se te kartice najčešće ugovaraju na kamate koje su fiksirane na mesečnom ili godišnjem nivou i da se ne vezuju za neki ekstremni faktor.

“Finansijama se bavimo kada uđemo u problem, zato što se nismo bavili finansijama do momenta problema. To je u stvari uzročno-posledično. Kreditne kartice neće direktno uticati, mislim da čak neće poskupeti jer nemaju taj mehanizam. Najveći udar bi trebalo da imaju oni koji imaju gotovinske kredite i te keš pozajmice”, istakao je Dušan Uzelac.

“NBS namerno poskupljuje novac kako bi ga smanjila u opticaju” 

Objasnio je da je novac poskupeo i da Narodna banka Srbije namerno poskupljuje novac kako bi ga smanjila u opticaju i da bi smanjenjem novca u opticaju uticala i na smanjenje cena.

“Direktan uticaj je da će roba poskupeti, kao i svaka druga roba i novac će u ovom slučaju poskupeti i onaj ko bude želeo da uzme kredit, da kupi kredit ili neće moći da dobije veću količinu novca, kao što je ranije mogao, tada pada i kreditna sposobnost, jer građanima se računa koji je njihov kapacitet zaduživanja na osnovu njihove plate i na osnovu kredita koji podižu. Ako je kredit skuplji, oni mogu manje sebi toga da priušte, jer je novac skuplji i čim odmah mogu sebi manje to da priušte, za manje novca mogu da se zaduže i ta rata će biti veća u odnosu na prethodni period kad su te kamate bile skuplje”, rekao je Uzelac.

Poručio je da se kredit uzima kada ste sigurni da možete da ga otplatite i trenutni primer je dobar da vidite da ima nepredvidljivih stvari.

“Ima i ona gornja granica. Često me pitaju dokle može to da ide. Gornja granica je granica društvenih nemira. Nema ekonomske teorije da kaže ‘sad će to biti do deset i ne može više’. Kada to postane preveliki problem za građane koji otplaćuju kredit, jer to je stvarno onda društveni problem, i kada tu taj nemir naraste do veličine pucanja, onda se interveniše sa nekim drugim arsenalom koji to može da obuzda”, naveo je Uzelac.

“Srbija jedna od retkih zemalja koja nema mogućnost ličnog bankrota”

Istakao je da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nema mogućnost ličnog bankrota, koji bi bio zaštitni mehanizam u slučaju nemogućnosti otplate kredita.

“Od svih tih negativnih scenarija je zaštićena samo banka. Oni su zaštićeni na sve strane, i po pitanju osiguranja i po pitanju naplativosti kredita”, rekao je Uzelac.

Na pitanje posle koliko vremena banke prodaju stanove za koje nije plaćan kredit, Uzelac je naveo da su banke strašljive po tom pitanju i da taj mehanizam ne pokreću često zbog medijske pažnje.

“U Srbiji, kada banka dođe da uzme stan po osnovu kredita, banka je loša u celoj toj priči. U inostranstvu to im je rutina kao kupovina hleba i mleka, to se dešava na dnevnom nivou. Ovde je banka to vruć krompir u rukama. Ne rade oni poslove da bi dobili vaš stan. Njima je to najgori mogući scenario. Idu na javnu osudu ako izbace nekog na ulicu, ali mehanizam koji ste vi potpisali u tom ugovoru je taj – vi dajete njima pravo, ne da oni uzmu vaš stan, već da ga prodaju na ime namirenja duga koji im dugujete”, objasnio je Uzelac.

Banke retko odobravaju kredite sa fiksnom kamatnom stopom. Uzelac je naveo da nije moguće gledati u budućnost zbog nestabilnosti i da banke kažu da ne mogu da prave računicu na više od dve godine i da na duži period imaju veći rizik.

“Onda šta ćemo, pa podelićemo rizik. Vezaćemo se i vi i ja za neki indeks, nazvaćemo ga euribor i pratićemo, kako se pomeri euribor, mi smo zaštićeni, ono što pomerate u kamatu”, rekao je Uzelac.