Berzanski analitičar Branislav Jorgić,kaže za Euronews Srbija da je, imajući u vidu visok nivo infalcije koji je 15,1 odsto, realno očekivati povećanje referentne kamatne stope u narednom periodu, jer je to jjedan od mehanizama kojima Narodna banka pokušava da obuzda inflaciju”.
“To znači praktično da će novac na tržištu biti skuplji. Mi sada već imamo dosta visoke kamatne stope na kredite koji se kreću za evre negde između sedam i osam odsto na godišnjem nivou, a za dinare između 10 i 11 odsto. Ono što je ugovoreno, to je ugovoreno što se tiče fiksnih kamatnih stopa. Međutim, to će pogoditi one građane i privredu koji su vezani za promenljivu kamatnu stopu. Doći će do rasta kamatih stopa”, rekao je Jorgić.
NBS podiže kamatu u borbi sa rastom cena, a iako ohrabruje podatak da je inflacija u decembru bila na istom nivou kao u novembru na 15, 1 odsto, zabrinjava što je bazna inflacija, koja isključuje cene hrane i energenata, nastavila da raste i sa 9,7 odsto dostigla je dvocifren iznos od 10,1 odsto.
Borba protiv inflacije nije završena
ECB je u četvrtak odlučila da podigne tri ključne kamatne stope za 50 baznih poena i očekuje da će ih dalje podizati s ciljem da osiguraju blagovremeni povratak inflacije na njen srednjoročni cilj od 2 odsto. Oni su najavili nastavak restriktivne monetarne politike i dodatno podizanje kamatne stope za još 50 baznih poena u martu i naveli da će potom proceniti da li će nastaviti sa istim trendom. I Američke federalne rezerve (FED) su, takođe, prošle nedelje podigle referentne kamate, ali za 25 baznih poena. Inače, ECB je sa povećanjem stope počela u julu, četiri meseca nakon što je to prvi put uradio FED.
Nove odluka ECB i FED znače da će se dodatno uvećati rate kredita, ali ukazuje i da borba protiv inflacije nije završena uprkos nekim obećavajućim znacima u poslednje vreme. Podizanje referentnih kamatnih stopa za sada je najjače oružje centralnih banaka u borbi protiv inflacije. I dalje je zadatak ekonomista i onih koji donose monetarne odluke da istovremeno poskupi novac, ali i da se ne zaustavi privreda.
Građani Srbije koji otplaćuju rate kredita u evrima osetili su prethodnih meseci restriktivne mere monetarne politike Evropske centralne banke, jer su nekima rate za stambene kredite uvećane i više od 100 evra. Iako bankari kažu da se skok kamata ECB ne preliva direktno i na euribor, koji čini deo promenljive kamatne stope većine stambenih kredita u Srbiji, on je od početka krize porastao za više od 3,3 odsto. Krajem 2021. i početkom 2022, šestomesečni euribor je iznosio oko -0,5 odsto, a trenutno je oko 2,8 procenata. Drastično je poskupelo i zaduživanje, jer su se pre krize stambeni krediti dobijali sa kamatom oko 3 procenta, sada je ona udvostručena i iznosi i više od 6 odsto.
Olakšice za prezadužene klijente
Narodna banka Srbije je u decembru donela propise koji bi trebalo da olakšaju otplatu kredita građanima ukoliko upadnu u finansijske teškoće, što sa rastom kamatnih stopa poslednjih meseci postaje sve realnija opasnost. Objašnjavaju da ako dužnik ima probleme u izmirivanju obaveza, banka može nesmetano da mu produži rok otplate, bez uticaja na svoj kapital, tako da taj rok za gotovinske i potrošačke kredite bude najduže devet godina, a za kredite odobrene za kupovinu motornih vozila najduže jedanaest godina.
“To sve u jednoj meri olakšava u smislu što se problem razvlači na duži vremenski period. Rata ostaje ista, ali se produžava rok otplate kredita. U tom smislu ono što je ugovoreno to je ugovoreno i građani i privreda bi trebalo da se potrude da racionalizuju troškove. Međutim, za građane koji nameravaju da uzmu kredite, ja bih rekao da uzimaju samo u uslovima kada je to izuzetno neophodno”, ukazuje Branislav Jorgić.
Berzanski analitičar napominje da je bankama cilj da građani vraćaju kredite, a ne da dođu u problem. Dodaje da je jedna od mera upravo i ta da se produži rok otplate, tako da rate ostanu iste. On objašnjava da bi banke, ukoliko bi bile restriktivne, i same došle u problem, jer građani ne bi vraćali kredite, koje su im odobrile.
Do kada će kamate da rastu?
Jorgić napominje da je dinar vezan za evro i da se naša monetarna politika usklađuje sa evropskom, odnosno sa potezima Evropske centralne banke.
“Inflacija u Evropi je oko 10 odsto, i to je vrlo visok nivo, ali je bitno da imaju plan njenog obuzdavanja. Trend rasta referentne kamatne stope takođe postoji u Evropi. Oni su napravili projekciju da bi 2023. bi mogla da bude godina u kojoj bi mogao da se desi trend pada kamatne stope i inflacije. Predviđanja su da bi do 2025. godine inflacija mogla da se svede na prihvatiljv nivo do dva do 2,5 odsto. To je bitna procena i za nas”, smatra Jorgić.
On ukazuje da je bitno i šta se dešava u Americi, jer kretanja u SAD utiču na globalnu ekonomiju.
“Tamo se trend pada inflacije se već desio. U julu, u Americi je inflacija bila oko 9 odsto, što nije zabeleženo u skorije vreme, pa je u oktobru i novembru počela da pada na 7,7 procenata. Došlo je do 7,1 i to je značajno. Oni predviđaju da će 2024. godine i početkom 2025. inflacija imati prihvatiljiv nivo do 2,5 odsto. Ovo sve važi pod uslovom da ne dođe do neke nove komplikacije, globalne pandemije koja bi dovela do prekida tokova kapitala robe, novca i radne snage. Sa druge strane, da ne dođe do širanja rata u Ukrajini i da ovi sukobi između SAD i Kine ne eskaliraju. Ukoilko do toga dođe, onda će se to odraziti na globalnu ekonomiju generalno”, ukazuje Branislav Jorgić.
Izvor: Euronews.r
