Ako Evropska unija, jedan od najvećih zagovornika otvorene i slobodne trgovine, zaista uđe u globalnu trku za subvencije, to ne bi samo potkopalo pravila o globalnoj trgovini i dodatno oslabilo Svetsku trgovinsku organizaciju. To bi poslalo i ključni signal drugim zemljama: zaboravite na pravila, brinite samo o sebi. EU je pod pritiskom da se pridruži Kini i Americi u igri ekonomskog interesa i protekcionizma, koji uključuje državne subvencije, ocenjuje „Politiko”.
Ključni pokretač ovoga puta nije Kina, već klimatske reforme koje sprovodi SAD. Njihov zakon o smanjenju inflacije (IRA) otvara put za subvencije i poreske olakšice u vrednosti od 369 milijardi dolara za američka tehnološka preduzeća, ali samo ako proizvode u SAD.
Brisel je taj zakon doživeo kao „šamar” i „promenu igre”. Ljuti političari EU optužili su Vašington da ide stopama Kine. IRA je dovela do pokušaja prvo Pariza, a zatim Berlina, da razviju nove mere subvencija koje bi od evropskih proizvođača tražile da koriste domaće proizvode ili tehnologije kako bi se kvalifikovali za državne subvencije EU. To je koncept koji je francuski predsednik Emanuel Makron nazvao „kupuj evropsko”.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije kazala da je trgovinski rat EU sa SAD nije u interesu nijedne strane usred stvarnog rata. Ali prema njenim rečima biće potreban snažan odgovor na američki zakon o smanjenju inflacije jer evropski privrednici već razmišljaju o preseljenju budućih investicija iz Evrope u SAD. EU koja sada razmišlja kako da spasava sopstvenu privredu donedavno se protivila svakoj vrsti državne pomoći. To je Srbija više puta osetila na svojoj koži. Evropska komisija (EK) je 2016. po žalbi evropske asocijacije proizvođača čelika istraživala da li je čelik iz „Železare Smederevo” prodavan ispod cene, a istraga je počela sedam dana pošti je preuzeo kineski „Hestil”.
Protiv srpske čeličane EK je vodila i istragu zbog državne pomoći, jer je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) iz 2008. predviđao da Srbija može da daje državni novac narednih sedam godina. Sa druge strane, Brisel javno nikada nije postavljao pitanje zašto je italijanski „Fijat” dobijao novca iz srpskog budžeta. Takođe, svojevremeno je protiv „Er Srbije” vođen postupak koji je pred institucijama EU pokrenula slovenačka „Adrija ervejs” zbog državne pomoći koju Srbija dodeljuje svom nacionalnom avio-prevozniku.
Upitan da li je ponašanje EU u vezi sa subvencijama licemerno Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, odgovara potvrdno. Ali on naglašava da najdominantniji i najkonkurentniji na svetu diktiraju pravila.
– EU je kod nas svašta ocenjivala kao subvenciju, ali ko je jači taj određuje pravila. Mi smo imali problem sa Nemačkom, a sada Nemačka ima isti problem sa Amerikom zato što Amerika vodi igru – kaže Savić.
Subvencije su nespojive sa slobodnim tržištem, naglašava profesor. On ne očekuje da će ovo biti trajno. Ipak je to svet koji je sazdan od slobodnog tržišta, ali Evropa nema drugog izbora u ovom trenutku.
– Za nju je to najveći udarac i ona mora istom merom da odgovori. To je situacija novog protekcionizma. Nije to prvi put. Počelo je od Donalda Trampa koji je uveo carine prema EU na čelik i aluminijum, potom na čitav niz proizvoda iz Kine. To je malo drugačije ali je takođe u suprotnosti sa slobodnom privredom – navodi Savić. Smatra da srpska privreda neće gubiti konkurenciju na evropskom tržištu zato što će EU da subvencioniše svoju privredu.
– Naši ulazni troškovi su znatno niži. Imamo jeftinu radnu snagu. Evropa je četiri puta skuplje platila naftni tečni gas iz Amerike nego što je plaćala iz Rusije, a to su troškovi proizvodnje. Ako u Srbiji košta gas četiri puta manje nego u Nemačkoj naravno da je jeftinije ovde proizvoditi – objašnjava Savić.
Goran Nikolić, naučni savetnik Instituta za evropske studije nije siguran kako će se evropske subvencije odraziti na srpsku privredu, ali prema njegovom mišljenju ako EU subvencioniše sopstvenu industriju moguće je da će neku našu industriju da dovedu u položaj koji je manje konkurentan.
– Na nivou EU ništa ne može da se uradi brzo i lako. To je složena procedura, zato što su ovlašćenja komplikovana. Ako uvedu subvencije, to će se desiti na nivou nacionalnih vlada i EU će samo da aminuje. Skeptičan sam da će nešto da preduzmu. Interesi Nemačke i Francuske se razlikuju. Nemačka je još konkurentna i ona je za saradnju sa Kinom – kaže Nikolić.
Da li bi potez EU bio licemeran?
– Naravno da je to licemerno. Sama ideja o slobodnoj trgovini je licemerje Engleske. Oni je nisu uveli dok nisu postali najkonkurentniji. Sada Kina najviše zagovara slobodnu trgovinu jer joj je to trenutno u interesu. Svi rade ono što im odgovara i onda to proglase kao pravilo, ako mogu – navodi Nikolić.
Prema njegovoj oceni poslednjih godina u Americi politika preovladava nad ekonomijom. Donald Tramp započeo je trgovinski rat protiv Kine i Bajden je nastavio. U suštini su shvatili da u datim uslovima u ovakvoj utakmici gube dugoročno i rešili su da nešto preduzmu po tom pitanju.
– Amerikanci su doneli zakon o smanjenju inflacije što je subvencionisanje domaćeg tehnološkog sektora. Evropa se našla u problemu. Ako ne bude imala slične podsticaje, deo biznisa može da ode u Ameriku. Francuski ministar finansija je rekao da će Amerika ekonomski profitirati na štetu Evrope. Ali Evropa neće da sledi Ameriku u obračunu sa Kinom – kaže Nikolić.
Izvor: Politika
