Kovačević: Ne možete da se konfrontirate Evropi i da očekujete investicije
Ne možete da se konfrontirate Evropi, a da očekujete da vam investicije i dalje dolaze. Pogotovo ne u takvom obimu u kojem i dalje stižu – samo prošle godine smo imali 4,4 milijarde evra investicija. To je nemoguća misija, rekao je Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku odgovarajući na pitanje da li postoji objektivan rizik po Srbiju da investicije odu u slučaju da se dodatno konfrontiramo sa Evropom.
„Savršeno je jasno da, ne da postoji taj rizik, nego je skoro pa – izvesnost“, kaže on.
Ipak, kako dodaje – recesija će nas zaobići, a u kada je reč o tome kakav život nas čeka do kraja 2023, sagovornik N1 tvrdi: „Biće neuporedivo bolji od onoga što smo mogli da očekujemo pre možda pola godine“.
„Mi nismo u recesiji i ne predviđamo da ćemo u ući, ako govorimo o striktnoj definiciji recesije kada stope rasta odu ispod nule“, kaže Miladin Kovačević.
On ističe da će privredni rast u 2022. biti 2,3 odsto.
„Da nije bilo suše u poljoprivredi, i nekih loših uslova u građevinarstvu, verovatno bismo imali privredni rast veći od četiri odsto. Ovih 2,3 procenta smo dobili zahvaljujući industriji, porezima, a posebno uslugama. Projekcija za 2023. je definisana na 2,5 odsto u vreme pravljenja budžetskoj plana. Sada se već sagledava da bi taj procenat mogao da bude 2,7 odsto. Sasvim je izvesno da, ako se ne dese neki nepredviđeni šokovi – nećemo biti u recesiji, ni blizu recesije“, ističe Kovačević.
On objašnjava razliku između ekonomske situacije u SAD i Evropskoj uniji i podseća da nam je Evropa „vodilja“ i determinanta naših kretanja u velikoj meri.
„Za SAD ekonomiju je bilo predviđeno da će ući u recesiju, većina finansijskih i međunarodnih institucija je to predviđala – ali nije ušla. Ušla je u usporavanje kada je pokrenuta restriktivna monetarna politika. Oni su po pet, šest puta dizali repo stopu, do polovine godine imali turbulenciju na tržištu rada – šta se desilo sa Amazonom, Guglom… To se sada smirilo. Sada imaju stopu nezaposlenosti najmanju u poslednje 53 godine“, navodi sagovornik N1.
Situacija sa Evropom je drugačija.
„Evropa primenjuje monetarno stezanje, osnovna kamatna stopa je 2,5 odsto, dok je u SAD viša. Zašto i u Evropi nije viša? Za to postoje razlozi – moraju da vode računa o zemljama koje imaju veliki javni dug. A, sa druge strane postoji problem na strani ponude koji je vezan za turbulencije na tržištu energenata, pa i tržištu hrane i drugih inputa u industrijama“, navodi on.
Inflacija se, dodaje, smiruje i u Evropi je sada 9,2 odsto, a bila je 10 odsto u evrozoni – „jezgru evropske ekonomije“. U SAD je, dodaje, bila 6,6 odsto i radikalno se smanjuje.
„Za inflaciju u Evropi nije lako reći da će se smiriti tokom ove godine. Mi smo vezani za Evropu, dve trećine inflacije kod nas je preneto iz EU. Mi smo evroizirana ekonomija, evroizirano tržište – što je normalno za zemlju u srcu Evrope, koja je kandidat za EU“, navodi Kovačević.
Na konkretno pitanje da li će hrana u narednom periodu biti još skuplja, on kaže da niko ljudima ne može reči: „Biće inflacija dva odsto“.
„Naravno da ćemo imati još neko vreme inflaciju u prvoj polovini godine, pa će se u drugoj polovini u Evropi ići ispod ovih 9,2 odsto, pa će i kod nas stopa biti niža. Naravno da će biti još nešto skuplje do tada, ali koliko – niko ne može reči. Inflacija će se stabilizovati, a onda će u drugoj polovini godine doći do pojeftinjenja“, naveo je sagovornik N1.
Kada je reč o kamatnim stopama one će ići naniže kada i inflacija krene da pada.
„Ne mogu se kamatne stope oboriti preko noći – ostaće dok traje borba sa inflacijom. Ono što nam je sada mnogo važnije je – da obezbedfimo i pospešimo privredni rast“, zaključuje Miladin Kovačević.
N1
