Srbija ima značajne rezerve zlata, a prema poslednjim procenama Geo zavoda koje su urađene 2000. godine, ima 250 tona na postojećim nalazištima i 150 tona na potencijalnim, a posle najnovijih otkrića, kao što je Čukaru Peki, može se reći da ima rezerve od 500 tona u rudi, prema gruboj proceni, izjavio je zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović.
On je za Tanjug rekao da se od toga zlata u rudi, posle prerade prave zlatne poluge ili investiciono zlato koje se zatim smešta u trezor centralne banke, kao i u svim zemljama.
Ukoliko se nastavi ovim tempom eksploatacije, biće potrebno nekoliko vekova da sve to zlato bude prerađeno, napomenuo je Mijatović.
Prema njegovim rečima, rudarstvo je u ekspanziji ne samo u Srbiji, nego i u svetu jer, prema poslednjim podacima, trenutno se ulaže 1,8 triliona dolara za projekte, a u Evropi 700 milijardi evra za oko 100 projekata u različitim fazama.
Zbog energetske situacije, evropske zemlje sada prilagođavaju svoje zakonodavstvo da bi mogle da sprovode geološka ispitivanja i da zatim otvaraju rudnike jer su u prethodnih 30 godina smanjile aktivnost u toj oblasti zbog ekoloških pitanja, istakao je Mijatović.
On je ocenio da je Srbija na dobrom putu da se priključi tom aktuelnom trendu, ali da postoji jedan problem, a to su ekološki pokreti koji se neosnovano protive otvaranju rudnika.
Kada je reč o iskopavanju zlata, to je potpuno bezbedno po životnu sredinu jer se radi najsavremenijim metodama, rekao je Mijatović.
Prema njegovim rečima, firma koja želi da ulaže u Čukaru Peki kod Bora ima dva rudnika u Bugarskoj, jedan u Krumov gradu i drugi u Čelopeku i ti rudnici su doveli do povećanja zaposlenosti i povećanja standarda, tako da je vest da želi da otvori rudnik u Srbiji dobra vest.
