Mali: Uspešan izlazak Srbije na međunarodno tržište kapitala

Republika Srbija emitovala je evroobveznice denominovane u dolarima ročnosti pet i deset godina i na taj način prikupila 1,75 milijardi dolara, uz rekordno interesovanje stranih profesionalnih investitora. Oni su tom prilikom pokazali interesovanje za više od 11 milijardi dolara, što je bilo šest puta više od ponude. Reč je o oko 500 investitora, uglavnom američkih, među kojima su penzioni i hedž fondovi, kao i finansijske institucije, potvrdili su juče iz Ministarstva finansija.

U vremenima kad je zbog konflikta u Ukrajini novac sve skuplji, te se zemlje zadužuju po mnogo većim kamatnim stopama nego što je to bio slučaj prethodnih godina, Srbija je dobila kamatne stope na nivou država koje su članice Evropske unije i imaju investicioni rejting, što ekonomisti ocenjuju kao uspeh. Nove obveznice ročnosti pet godina emitovane su u iznosu od 750 miliona dolara po kuponskoj stopi od 6,25 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima, koja nakon realizacije hedžing transakcije iznosi šestomesečni euribor uvećan za 2,9 odsto. Obveznice ročnosti deset godina emitovane su u iznosu od milijardu dolara po kuponskoj stopi od 6,5 procenata i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja iznosi šestomesečni euribor uvećan za 3,1 odsto.

Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali ocenio je ovu emisiju obveznica kao veoma uspešnu, jer, kako je rekao, pokazuje da postoji poverenje investitora u našu zemlju.

„S obzirom na to da se očekuje dalji rast stopa prinosa na međunarodnom tržištu, Republika Srbija je odlučila i bila spremna da koristi trenutno najpovoljnije uslove na tržištu, kako bi prikupila neophodna sredstva za dalju finansijsku stabilnost i dalji rast privrede. Vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija je zaključilo unakrsnu valutnu svop transakciju, kojom obaveze po osnovu emitovanih obveznica konvertuje u evre po znatno nižoj finalnoj kamatnoj stopi”, rekao je potpredsednik vlade Siniša Mali.

Iako se na ovaj način Srbija zadužila za 1,75 milijardi dolara, javni dug neće biti povećan, s obzirom na to da će krajem januara biti vraćeno 100 milijardi dinara starog duga. Kako očekuju u Ministarstvu finansija, javni dug će do kraja januara biti na nivou od 50,2 odsto, što je daleko manje od evropskog proseka, koji iznosi oko 90 odsto.

Profesor ekonomije i član Svetske akademije umetnosti i nauka Dragan Đuričin ocenio je za Tanjug da je Srbija uradila nešto što je u skladu s trendovima razvoja na svetskom tržištu kapitala, s obzirom na to da je za prvih 15 dana januara došlo do eksplozije tražnje i realizacije prodaje državnih hartija od vrednosti s fiksnim prinosom.

„Taj obim je bio čak 40 odsto veći od ukupnog prometa državnih obveznica u celoj prošloj godini, a pritom je došlo i do rasta prinosa koji je u proseku na globalnom nivou iznosio oko 4,5 puta. S obzirom na tu situaciju, Ministarstvo finansija je u nameri da obezbedi dobre izvore makroekonomske stabilnosti i makroekonomsku likvidnost zemlje spolja i iznutra, pristupilo proaktivno i uspelo da dobije sredstva pod povoljnim uslovima u iznosu od 1,75 milijardi dolara”, rekao je Đuričin.

Kada se zajmovi koriste za dalje ulaganje koje doprinosi privrednom rastu, onda je to posebno važno za razvoj jedne zemlje.

„Posebno bih podvukao da je važno što će se, koliko je meni poznato, većina novca koristiti za ulaganje u infrastrukturu, a to je držanje tenzije na strani ponude, što je veoma važno za opštu privrednu aktivnost i finansijsku stabilnost”, zaključio je Đuričin.

Ekonomista u Institutu za evropske studije Goran Nikolić istakao je da je najbitnije to što kamata za zaduženje iznosi između šest i 6,5 odsto, dok je trenutna inflacija u valutama u kojima Srbija duguje u evrima i dolarima 9,5 odsto.

„Mi smo se zapravo zadužili po negativnoj kamatnoj stopi, što je fascinantno. Ja tako nešto nisam učio na fakultetu i ovo je veoma povoljna stvar. Procene govore da će u januaru naš dug biti na polovini BDP-a, što je bolje nego u EU, zemlja ne samo da nije u kritičnoj zoni, već smo među manje zaduženim zemljama”, istakao je Nikolić.

Dodao je da je veoma bitan faktor i likvidnost i da Srbija sporazumom s Međunarodnim monetarnim fondom i ovim zaduživanjem pokušava da bude likvidna i da u svakom momentu ima novac na raspolaganju, jer u kriznim uslovima u kojima se nalazimo, najveće evropske banke se bore da sačuvaju kakva-takva inflatorna očekivanja i da inflacija ne dostigne dvocifrenu stopu.

Politika