NBS: Emitovane obveznice u vrednosti od 1,75 mlrd USD

Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu emitovala evroobveznice u ukupnoj vrednosti do 1,75 mlrd USD.

Kako se navodi na sajtu Narodne banke Srbije, izdate su evroobveznice ročnosti 5 u ukupnoj vrednosti od 750 mil USD uz kuponsku stopu od 6,25% i evroobveznice ročnosti 10 godina ukupne vrednosti 1 mlrd USD, uz kuponsku stopu od 6,50%.

– Kombinovana tražnja investitora za ovim hartijama premašila je tokom dana iznos od 11 mlrd USD, što predstavlja jasnu potvrdu poverenja međunarodnih investitora u dugoročno zdrave i održive ekonomske pokazatelje naše zemlje – navedeno je iz kabineta guvernera.

Emisije evroobveznica Srbije, kako se dalje navodi, mogu se okarakterisati kao veoma uspešne, naročito imajući u vidu sledeće parametre:

– Izuzetno visoka tražnja investitora (premašila 11 mlrd USD) – preko šest puta veća od nominalne vrednosti prodatih evroobveznica, pri čemu je interesovanje pokazalo oko 500 investitora iz celog sveta (SAD, Velike Britanije, Evrope i Azije)
– Smanjenje troškova finansiranja (zahtevane stope prinosa investitora) tokom aukcije za 45 baznih poena (0,45 %), što je značajnije smanjenje u poređenju sa uporedivim evroobveznicama zemalja iz okruženja, emitovanih tokom ovog meseca
– Međunarodni investitori su bili spremni da prihvate i nižu stopu na srpske hartije od “fer vrednovane” (negativan iznos premije za novu emisiju), odnosno da pristanu na nižu stopu od tržišne, za razliku od zemalja u regionu kod kojih su zahtevali dodatni prinos za novu emisiju.

Kako se dalje navodi, obaveze po osnovu emisije dolarskih evroobveznica odmah su konvertovane u obaveze u evrima. Time je pored smanjenja izloženosti deviznom riziku kretanja dolara prema evru, smanjen i faktički trošak zaduživanja Srbije.

Interesovanje za srpskim evroobveznicama na aukciji pokazalo je oko 500 investitora iz celog sveta, čime je postignuta značajna diversifikacija investitorske baze.

– Deo prikupljenih sredstava biće iskorišćen za otplatu postojećih dugova, dok bi drugi deo služio za obezbeđenje nastavka rasta naše ekonomije, pri čemu ni u jednom trenutku neće biti dovedena u pitanje održivost javnog duga – navodi se na sajtu NBS-a.

Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, Srbija je postigla odličnu kamatnu stopu, pogotovo uzimajući u obzir da je naša zemlja na tržištu kapitala prošla slično kao Mađarska, koja je članica Evropske unije i ima investicioni rejting, a bolje od Rumunije, koja takođe ima investicioni rejting i članica je EU.

Kako je naglasio, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, prinosi na obveznicama su u proteklom periodu porasli, usled globalne ekonomske krize kao i rata u Ukrajini, čak 12, 4, odnosno 5 puta.

Mali je istakao da je plan otplate i finansiranje obaveza napravljen proaktivno, kao i da se koristilo vreme niskih kamatnih stopa da se prevremeno otplate stari dugovi i fiksiraju kamate na kredite, tako da je sada prosečna stopa zaduživanja na portfolio javnog duga krajem godine iznosila 2,8%, te će srpske javne finansije moći da iznesu nove cene na tržištu.

Kako je dodao, jedan od prioriteta naše ekonomske politike je efikasno upravljanje i kontrola javnog duga, te da će krajem januara udeo javnog duga u BDP-u iznositi 50,2%, navodi se na sajtu Vlade.