Nedostatak zanatlija u Srbiji sve više dolazi do izražaja. Dobrog majstora jako je teško naći u mnogim industrijama, a samo za servisiranje vozila nam fali od 5.000 do 10.000 radnika. Struka se slaže da ovakvo stanje podiže cenu usluga ali i majstorsku platu, koja se kreće od 1.200 evra i može da ide mnogo više.
Aleksandra Đurišić, menadžerka Udruženja Auto-servisi Srbije (UASS) za “Blic Biznis” objašnjava da je više faktora uticalo na to da danas imamo deficit kadra u ovoj industriji. Zanimanja automehaničara, autoelektričara, limara… su kaže po nepisanom pravilu godinama u nazad bila rezervisana za đake sa slabijim uspehom, i malom zaradom, što je dovelo do nezainteresovanosti učenika da ih upisuju.
– Neka gruba procena kaže da u Srbiji fali od 5.000 do 10.000 Automehaničara. Problem je što nije samo jedan faktor doveo do ovog problema. Dugo su roditelji plašili decu zanatima, i da ako ne budu učili završiće u Tehničkoj školi i u nekom kanalu. Tako da su oni prevenstveno uticali da se stvore predrasude u vezi ovih zanimanja, pa su ove škole upisivala deca koja nisu mogli da upišu ono što im je prvenstveno bio izbor, kaže sagovornica.
Ona objašnjava da se danas u skladu sa razvojem tehnologije, stvari i u ovoj industriji brzo menjaju, modernizuju, pa je samim tim i potreba za kadrovima drugačija.
– Paradokslno je da sada za popravku automobila to moraju biti deca koja su bolji đaci, da barataju ne samo mehanikom, već da poznaju elektroniku, programiranje, kodiranje…sve je složeniji metod popravke automobila dok se u školi uči na zastarelim primerima i modelima, u trogodišnjim školama koje funkcionišu po modelu dualnog obrazovanja. Ovo se na žalost to nije pokazalo kao dobro rešenje, jer nam na praksu dolaze i deca koja koju definitivno ne zanima bavljenje zanatima. Oni su čitav dan na telefonu, samo gledaju da im što pre prođe vreme a to je osnovni preduslov da bi se neko ovim poslom bavio – kaže Đurišić.
Da je problem naći majstora koji zna da obavi svoj posao i popravi auto, postalo je već očigledno. Naročito se vidi u trenutku kada se dođe u servis, gde vam majstor kaže da će vaš auto biti popravljan tek kada dođete na red, što može potrajati, jer nema dovoljno osoblja. Aleksandra Đurišić objašnjava da pored toga što nam skoro u svakom servisu fali ljudi sa ovom stručnom spremom, takođe često i oni koje imamo nemaju adekvatno znanje.
– Često se dešava da se ljudi koji se tradicionalno bave ovim poslom, i koji su u servis puno uložili, zatvaraju servis i odustaju od ovog posla upravo zbog nedostatka radne snage. Mi radimo sada sve što je u našoj moći da se ovo promei, ali čak i da uradimo dobre stvari danas, prve rezultate ćemo moći da vidimo tek za četiri godine, te prve đake koji to vole i nove majstore koje to zanima – kaže naša sagovornica.
Nelegalna konkurencija obara cenu usluge
Iz UASS – objašnjavaju da zbog postojanja velikog broja nelegalnih servisa u manjim mestima majstori prinuđeni da spuštaju cene svojih usluga kako bi bili konkurentni.
– U manjim gradovima ima na desetine servisa koji funkcionišu u garažama, a samo dva ili tri koja su legalna i to je mnoge majstore oteralo iz zemlje. Problem sa zanatlijama nije samo u Srbiji, ali da se oni na Zapadu mnogo više ceni i ova zanimanja su mnogo više plaćena, što je jedan od razloga zbog čega su ljudi napuštali manje sredine i odlazili u inostranstvo da se bavim ovim poslom – kaže ona.
Naša sagovornica kaže da je u velikim sredinama poput Beograda i Novog Sada situacija drugačija, tu se dobro naplaćuje rad i znanje, ali i dalje fali veliki broj zanatlija. I to ne samo u Auto industriji, već i u drugim sferama.
– Svuda nam fali radnika. Kako dođe sezona mi shvatimo da nam u nekoj sferi fali radnika. Kada dođe leto i sezona servisiranja klima, shvatimo da nam fale tu majstori, kada hoćemo da renoviramo kupatilo dođemo u situaciju da nemožemo da nađemo da nađemo u Beogradu čoveka koji će da uradi. To je generalno trend koji vlada u svim zanatima – kaže ona.
Ističe da je u Auto industriji situacija malo specifična i da se mnogo stvari dešava na dnevnom nivou, ali se jako sporo reaguje na promene, pa imajući u vidu da školski sistem a zatim i servisi ne mogu da to isprate, to je dovolo do problema sa deficitom kadrova.
Plata od 1.300 evra
Aleksandra Đurišić, menadžerka Udruženja Auto-servisi Srbije (UASS) kaže da je u svemu ovome dobro da majstori danas zarađuju mnogo bolje nego što su zarađivali pre. Sada je kaže došlo zlatno vreme za njih i konačno mogu da naplate svoj rad.
– Plate dobrog majstora se kreću oko 1.200 – 1.400 a idu i više. Svaki od njih, koji je siguran u svoj rad, brz, vešt, može da zaradi i više od vlasnika servisa. Deca na praksi takođe mogu dobro da zarade. Ako pokažu interesovanje, pored fiksnog dela, mogu da zarade i dodatno prema svom učinku. Što je dobra motivacija za njih da nastave da se bave tim poslom kada već vole i da vide da od toga može lepo da se živi – kaže naša sagovornica.
Naša sagovnica ističe da u velikim gradovima majstori imaju tu privilegiju da odbijaju da popravljaju stare automobile, kojih nan našem tržištu na žalost ima jako mnogo, i koji se na Zapadu smatraju otpadom, dok servisi u manjim sredinama, ipak retko mogu sebi da dopuste da odbijaju posao zbog već niskih cena usluga.
– Kada pogledamo cene usluga one dosta variraju u zavisnosti od mesta, pa nekada jeftinije ispadne da se ode iz Beograda u neko okolno mesto na servis nego da se ta popravka uradi u gradu. U manjim sredinama su dosta niže cene ali i platežna moć i cene života. U većim gradovim je sve dosta skuplje – zaključuje naša sagovornica.
Fali 12.000 vozača
Srbija godinama kuburi sa nedostatkom profesionalnih vozača, a taj manjak prema poslednjim procenama iznosi oko 12.000 i to mnogo više fale vozači autobusa nego vozači kamiona.
Kako je nedavno generalni direktor Udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport Goran Aleksić rekao do manjka vozača došlo je i zbog demografske slike u Srbiji odnosno starenja stanovništva i smanjenja populacije a sve to u situaciji kada se u zemlji otvaraju fabrike i transportne usluge su sve traženije.
Prema njegovim rečima, nedostatak ove radne snage podstaknut je zakonskim odredbama kojima se ograničava radno vreme vožaca što je od 2015. godine još više povećalo potrebe za vozačima.
Deficit svih kadrova
Deficit radne snage u poslednje vreme izražen je u velikom broju industrija. Posebno je primetno da nedostaju građevinci, keramičari, vodoinstalateri… Ovo je nedavno potvrdio Miloš Turinski ispred kompanije “Infostud poslovi” i istakao da se poslednjih godina kvalitetni električari “transferuju” poput dobrih fudbalera, jer je izuzetno teško danas pronaći majstora u ovim oblastima.
On je naveo da se zbog toga poboljšavaju i uslovi rada ali i plate.
– Tako na primer u IT sektoru beležimo prosek od oko 1.600 evra, dok ovako visoke zarade prate i vodoinstalateri, električari pa čak i šefovi kuhinje. Primera radi dešava se da određeni poslodavci nude odlične uslove poput oglasa za vodoinstalatera u kojem je nuđeno 240.000 dinara ili oglasa za električara u kojem je nuđena početna zarada od 150.000 dinara – objasnio je tada Turinski.
