Čak 74,1 odsto kompanija u Evropi ima problem sa nestašicom sirovina i poluproizvoda, zaključak je istraživanja nemačkog IFO instituta. Ova situacija uzrokuje lančanu reakciju koja dovodi i do brojnih drugih problema sa kojima se trenutno suočava globalna ekonomija, kao što su inflacija, poremećeni lanci snabdevanja i nestabilne cene. Stalne promene predstavljaju veliku pretnju mnogim kompanijama, a one same imaju malo vremena da reaguju.
U najnovijoj studiji, konsultantske kuće Horváth, eksperti otkrivaju šta je to što kompanije moraju da urade kako bi adekvatno prilagodile svoje poslovanje novonastalim okolnostima.
„Izazovi sa kojima se tržište suočava su veliki i veoma specifični. Događaji kao što su gomilanje kontejnera u lukama zbog pandemije, višemesečni lockdown u Šangaju, blokada Sueckog kanala i rat u Ukrajini imaju dugoročne posledice na lance snabdevanja, što se dalje odražava na cene i inflaciju“, ističe Maria Boldor iz Horvátha.
Kako bi proizvodne kompanije, poput onih iz automobilske industrije, napravile dobru osnovu za održivu strategiju, nemački stručnjaci izdvojili su šest mera na koje bi trebalo da se fokusiraju. To su kontinuirano praćenje tržišta, kontrolisanje cena i indikatora učinka (KPI), digitalizacija i automatizacija, usklađivanje unutrašnjih procesa, selektivno povećanje cena i efikasna komunikacija sa kupcima.
Kontinuirano i pažljivo praćenje tržišta posebno je značajno kada se cene, dostupnost i rokovi isporuke brzo menjaju, kako bi kompanije na vreme mogle da prilagode svoje cene i prodaju. Reagovanje na poskupljenje sirovine, na primer, samo tri nedelje kasnije, može da stvori veliki trošak.
Kako bi bio u stanju da predvidi prodaju i zaradu, sistem mora da definiše ključne indikatore učinka (KPI) za merenje uspeha prilagođavanja cena, čime se olakšava evaluacija sprovedenih aktivnosti.
Digitalna i automatizovana rešenja i analiza podataka postala su imperativ sa širokom primenom u različitim oblastima poslovanja. Dobar digitalni alat omogućava i uspostavljanje automatskog obaveštavanja, u vidu sistema ranog upozorenja na novonastale okolnosti.
Sektori nabavke i prodaje su ranije funkcionisali odvojeno, ali se sada to temeljno menja – nabavka i prodaja se moraju sagledavati kao delovi zajedničkog procesa i neophodno je usklađivanje njihovih ciljeva.
Nagle promene u cenama sirovina potrebno je kontinuirano usklađivati sa cenom proizvoda koji kompanija prodaje. Preporuka je da se povećanja ne primenjuju u celosti, na način da se usled uvećanja troškova nabavke od deset odsto, za isto toliko podigne i cena asortimana. Umesto toga, poskupljenja bi trebalo sprovoditi na selektivan i diferenciran način.
Za celokupan uspeh u realizaciji poskupljenja značajno je i da se komunikacija sa klijentima o predstojećim povećanjima odvija rano i transparentno. Za ovo je neophodno da kompanije adekvatno informišu, osnaže i podrže svoj prodajni tim, kako bi on pripremio kupce.
„Nakon brzog reagovanja na trenutnu situaciju, moraju se doneti strateške odluke kako bi se postigao uspeh koji će na duge staze biti održiv. Da bi se to omogućilo, neophodni su digitalni procesi, analize i funkcije praćenja u smislu holističkog upravljanja performansama. Stručnost zaposlenih i digitalizacija moraju ići ruku pod ruku. U tom slučaju, trenutna situacija može čak ponuditi mogućnosti za povećanje prodaje“, zaključuje Boldor.
Izvor: Novaekonomija
