Visoka inflacija i veće kamatne stope trebalo bi da dovedu do tek slabog rasta BDP-a u SAD. Centralne banke još uvek nisu završile ciklus povećanja kamatnih stopa, a geopolitička neizvesnost mogla bi da dovede do veće volatilnosti na finansijskim tržištima tokom određenog vremenskog perioda.
Ekonomija
Zemlje evrozone beleže različita kretanja. Dok su u Italiji i Španiji vidni pozitivni efekti oporavka turizma, Nemačka se suočava s posledicama usporavanja svetske privrede. S poboljšanjem okruženja u pogledu globalnog rasta, dinamika investicija trebalo bi da se ubrza od druge polovine godine. Važan faktor za opadanje inflacije – a samim tim i oporavak privatne potrošnje – biće kretanje cena energenata. Međutim, pad cena gasa i električne energije stići će do domaćinstava i kompanija tek nakon izvesnog vremena.
Uprkos visokoj inflaciji i rastućim kamatnim stopama, privatna potrošnja u SAD još uvek je velika, verovatno kao rezultat snažnog tržišta rada. S druge strane, investiciona potrošnja i tržište nekretnina beleže slabije rezultate. Ove godine stručnjaci Erste Grupe očekuju tek slab rast BDP-a u SAD. Ublažavanje pritiska cena energenata, stambenih troškova i cena hrane trebalo bi da utiče na snižavanje stope inflacije u toku godine.
Valute
Uprkos aktuelnim geopolitičkim neizvesnostima, prognoza za privredu i inflaciju trebalo bi da se poboljša. Stoga se predviđa da će valute koje se smatraju utočištem postepeno izgubiti svoju privlačnost. Očekuje se neznatno slabljenje švajcarskog franka u odnosu na evro. Potonji bi trebalo da neznatno ojača u odnosu na američki dolar kako se razlike u kamatnim stopama budu smanjivale.
Cena zlata se povećala za +9,9% u USD u četvrtom kvartalu. Prošle godine promene cene su iznosile -0,3% u USD i +6,1% u EUR. Cena zlata je tako zabeležila znatno bolji rezultat od većine indeksa hartija od vrednosti i državnih obveznica u 2022. godini.
Realni prinosi ostaju ispod nule u prvom kvartalu 2023. godine uprkos povećanjima kamatnih stopa Federalnih rezervi. To je faktor koji pogoduje rastu cene zlata. Međutim, realni prinosi će rasti zbog nastavka ciklusa povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi i očekivanog pada stope inflacije u SAD tokom prvog kvartala, ali će ostati ispod nule. Dokle god to bude slučaj, cena zlata će imati veoma jaku potporu.
Rast u evrozoni se u trećem kvartalu smanjio na 0,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Nasuprot tome, BDP je u drugom kvartalu ipak zabeležio rast od 0,8% u odnosu na isti kvartal 2021. godine. Međugodišnjim poređenjem se uočava postepeno opadanje zamaha rasta u svim zemljama nakon oporavka od pandemije.
Zbog teškog okruženja, koje karakterišu visoke cene energenata i slaba globalna tražnja, analitičari Erste Grupe očekuju da će ekonomija evrozone biti blizu stagnacije u prvom kvartalu 2023. godine. Podržana padom stopa inflacije u toku godine, potrošnja bi trebalo da počne da se oporavlja u drugoj polovini godine. Međutim, očekivano blago slabljenje tržišta rada predstavlja faktor rizika za rast potrošnje. S obzirom na poboljšanje okruženja u pogledu globalnog rasta, dinamika investicija takođe bi trebalo da se ponovo ubrza od druge polovine godine.
U tom kontekstu Erste Grupa predviđa usporavanje rasta BDP-a na 0,5% u 2023. godini, praćeno neznatnim ubrzavanjem na 0,7% u 2024. godini. Kratkoročno gledano, kretanje cena gasa u Evropi ostaje od presudnog značaja za prognozu rasta. Tu se očekuje postepeno opadanje sa još uvek veoma visokog nivoa počev od narednog proleća, imajući u vidu očekivano postepeno poboljšanje situacije po pitanju snabdevanja tečnim gasom.
S obzirom na oštar pad svetskih cena sirovina, Grupa očekuje pad inflacije na 5,6% u 2023. godini. Cene gasa će ostati ključni faktor za inflaciju, i očekuje se da će se situacija po tom pitanju blago poboljšati u toku 2023. nakon krizne 2022. godine.
Ekonomska prognoza za region CIE
Očekuje se da će ekonomije u regionu CIE ove godine zabeležiti primetno usporavanje, pri čemu će godišnja stopa rasta u proseku iznositi 0,7%. U ovom trenutku, predviđa se smanjenje na nivou cele godine jedino u Češkoj (-0,5%). Mađarska i Poljska će verovatno stagnirati, dok se očekuje da će druge zemlje u regionu zabeležiti rast između 1% i 2% u 2023. godini.
Glavni razlog za slabiju prognozu je privatna potrošnja. Poverenje potrošača nedavno beleži oštar pad, s obzirom na to da su visoka inflacija i okruženje u pogledu kamatnih stopa doveli do znatnog povećanja troškova života. Očekuje se da će nivo potrošnje domaćinstava opasti, takođe zbog smanjenog rasta realnih zarada. Okruženje s visokim kamatnim stopama je faktor koji usporava investicionu aktivnost.
Uprkos usporavanju ekonomskog rasta, dosad je uočeno malo znakova pogoršanja situacije na tržištu rada. To je protivno očekivanjima domaćinstava. Prema istraživanju Indikatora ekonomskog sentimenta, sve veći procenat anketiranih očekuje da će se stopa nezaposlenosti povećati tokom narednih 12 meseci. Budući da je potražnja na tržištu rada već određeno vreme veća od ponude, Erste stručnjaci očekuju da će se stope nezaposlenosti sledeće godine tek neznatno povećati.
Stope inflacije nastavljaju da rastu, te su premašile 15% u polovini zemalja u regionu CIE, a u Mađarskoj su čak premašile 22%. Međutim, postoje naznake da se inflacija možda bliži prekretnici. Kretanje eksternih faktora trebalo bi da utiče na smanjenje inflacije u predstojećim kvartalima. Cene nafte i hrane su popustile na svetskim tržištima. Poremećaji u svetskim lancima snabdevanja primetno su se ublažili, paralelno s padom proizvođačkih cena. Međutim, stopa inflacije trebalo bi da počne da primetnije opada tek u drugoj polovini 2023. godine, a pre nego što se to bude dogodilo, ona će ostati dvocifrena u većini zemalja, tako da će se prosek za region CIE za 2023. godinu zadržati na nivou od 11,9%. Povratak ka ciljnoj inflaciji će početi tek tokom 2024. godine.
Ekonomska prognoza za SAD
Prema dosadašnjim raspoloživim podacima, trebalo bi da ekonomija SAD u četvrtom kvartalu 2022. godine zabeleži rast koji je otprilike u skladu sa dugoročnim prosekom. Podaci za decembar još uvek nisu pristigli, ali s obzirom na teško okruženje, privreda se pokazala otpornom. Visoka inflacija i visoke kamatne stope nastavile su da budu veliko opterećenje po ekonomiju u četvrtom kvartalu. Ključni faktor zaslužan za relativno dobre ekonomske rezultate bila je privatna potrošnja. Nasuprot tome, kapitalna potrošnja i pre svega tržište nekretnina trpeli su direktne negativne posledice visokih kamatnih stopa.
