Osim globalne ekonomske i energetske krize koja je potresla celu Evropu, rat u Ukrajini je Srbiji doneo i oko 200.000 novih stanovnika. Toliko ljudi je iz Rusije stiglo u našu zemlju od februara, a iako se procenjuje da nisu svi ovde i ostali, njihov dolazak doneo je značajne promene, piše Euronews.
Prvi uticaj bio je rast cena iznajmljivanja nekretnina, što je poguralo ionako visoke cene kvadrata. Kirije u centralnim gradskim opštinama su udvostručene, a stanodavci su lančano počeli da dižu rente i u ostalim delovima grada, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku one su veće za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Koliko je značajan dolazak Rusa za srpsku privredu tek će se analizirati, ali trenutni podaci pokazuju da on nije zanemarljiv, s obzirom da su u godini za nama u Srbiji osnovali više od 4.000 firmi i preduzetničkih radnji. Priliv novih stanovnika uvećao je i potrošnju, što je lančano dodatno uticalo na rast potrošačkih cena.
Među zemljama koje su otvorile svoja vrata talasu Rusa koji u poslednjih nekoliko meseci beže iz svoje zemlje, Srbija je “isplivala” kao jedna od vodećih destinacija za tehnološke firme i visoko kvalifikovane profesionalce, piše američki “Volstrit džurnal” (WSJ). Procenuje da je oko milion Rusa napustilo svoju domovinu od 24. februara, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu. U prvim danima rata Moskve u Ukrajini Turska, Dubai i Gruzija primili su veliki broj Rusa. Međutim, mnogi od njih danas hrle u Srbiju, zemlju koja, kako navodi žurnal, želi da postane članica Evropske unije i uživa u bescarinskoj trgovini.
Kako EU prekida ekonomske veze sa Moskvom, ističe se u tekstu, “Srbija je postala mostobran za ruske kompanije, diplomatiju, a posebno za tehnološke radnike.” Pojedini na ovaj način pokušavaju da održe veze sa Zapadom, uprkos sankcijama, dok drugi jednostavno beže od autoritarnog režima predsednika Vladimira Putina.
Američki časopis navodi da trenutna situacija podseća na talas migracija pre jednog veka, kada su Rusi, pobegli od boljševičke revolucije i naselili se širom Evrope, uključujući i Srbiju, gde su doprineli ekonomskoj i kulturnoj renesansi. Vlada Srbije, smeštena je u zgradi koju je 1926. godine dizajnirao Nikolaj Krasnov, ruski izbeglica.
“Zemlje se takmiče da privuku rusku elitu koja beži, a Srbija je u dobroj poziciji da profitira od te velike doze vrednog ljudskog i finansijskog kapitala”, rekao je za WSJ Ivan Vejvoda, stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču, rođen u Beogradu.
Rusi osnovali oko 4.000 firmi
Tokom prošle godine je, prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u Srbiji otvoreno oko 4.200 firmi čiji su osnivači ruski državljani, dok ih je 2021. godine bilo ukupno 159. Od početka rata u Ukrajini u proseku su otvarali oko 300 preduzeća mesečno, ali se broj udvostručio od oktobra do decembra. Za tri meseca je otvoreno oko 2.000 firmi, odnosno više od 20 dnevno! Uglavnom su to firme za konsultantske usluge, IT i trgovinu.
Priliv novih stanovnika, koji u Srbiji otvaraju firme, deoprineo je i većoj potražnji za poslovnim prostorom. Ogromna potražnja za nekretninama u Beogradu, prelila se i na tržište poslovnog prostora. U Beogradu je danas teško naći slobodnu kancelariju, čak i po astronomskim cenama. Dolazak stranaca, pre svega Rusa i Ukrajinaca, među kojima ima i onih čije kompanije sele biznise u Srbiju, doprineo je da u Beogradu firme sve teže pronalaze kvadrat za zakup.
Srđan Teofilović iz CBS Internešnela je rekao da su ove godine posebno impresivni rezultati ostvareni u sektoru kancelarijskog prostora, gde je tražnja povećana dva puta, kao i da postoji pozitivan trend i na strani ponude. Kako je naveo, u Beogradu ima oko milion i sto hiljada kvadrata poslovnog prostora, dok se očekuje uvećanje površina za oko 20 odsto, jer je u različitim fazama izgradnje još oko 200.000 kvadrata.
“Na strani tražnje imamo izuzetan porast aktivnosti. Godinama unazad je prosečno bilo potražnje za oko 100.000 kvadrata godišnje, dok je u 2022. godini samo za prva tri kvartala tražnja 170.000 kvadrata, tako da je za očekivati da na kraju ove godine ona bude i 200.000 kvadrata, dakle duplo u odnosu na prethodne godine. To se odrazilo i na stopu slobodnog poslovnog prostora, pa je svega 3 odsto od ukupno izgrađenih kvadrata trenutno neizdato i prazno. Uopšte nije lako našim kolegama da pronađu adekvatan poslovni prostor firmama i kompanijama koje ga traže u Beogradu”, objašnjava Teofilović.
On napominje da je tržnja najviše genetisana IT sektorom i sektorom pružanja poslovnih usluga kompanijama i klijentima širom sveta gde se Beograd isprofilisao kao jedan od značajnih centara.
Potres na tržištu nekretnina
Sagovornici sa kojima su novinari Euronews Srbija razgovarali prethodnih meseci uglavnom su isticali da u Beograd i Srbiju stižu uglavnom mladi ljudi, često porodice sa decom i da je, kao posledica, nastala prava pomama za rentiranjem stanova u prestonici Srbije, sa akcentom na Vračar i Stari grad.
Agenti za nekretnine izjavljivali su da ne pamte ovakvu potražnju, koja je izazvala i nagli skok cena, pa su stanovi u centralnim opštinama koji su se pre godinu dana izdavali za 300 evra sada 600, a oni koji su bili 500 evra sada se rentiraju za 1.000. Traže se uglavnom manji stanovi od 40 do 70 kvadrata u centru grada.
Predsednik Udruženja hotelijera Srbije – HOREST Georgi Genov nedavno je za Euronews Srbija rekao da je od početka rata u Ukrajini za oko 20 odsto povećan broj Rusa u hotelima u Beogradu u odnosu na 2019. godinu, jer u 2020. i 2021. godini skoro da nije ni bilo putovanja zbog korone.
“Oni obično nekoliko dana borave u hotelu, onda idu dalje, iznajmljuju stanove”, pojasnio je Genov.
Otvorene 142 agencije za nekretnine
Ogromno interesovanje za rentiranjem stanova, podstaklo je mnoge da se upuste u posao za nekretninama. Prema podacima APR, u Srbiji su tokom prošle godine osnovane 142 agencije za nekretnine, od kojih čak 88 u Beogradu.
U glavnom gradu, gde inače sada posluju ukupno 773 agencije, njihov broj je uvećan za više od 10 odsto za 12 meseci. U celoj Srbiji inače registrovano je 1.350 agencija za nekretnine.
Povećana potrošnja benefit za privredu
Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije kaže za Euronews srbija da je dolazak Rusa, ali i izbeglica iz Ukrajine, kojih je došlo oko 20.000, imao pozitivan uticaj na srpsku privredu, zbog povećane potrošnje. On napominje da kada iz neke zemlje odlaze ljudi, ne odlaze samo radnici, već i potrošači. Ukazuje da se isto to dešava i u suprotnom smeru. Sa dolaskom stranaca stižu i novi potrošači, što je za privrednu aktivnost uvek dobro.
“Ako je unutrašnja potrošnja ključna komponenta bruto društvenog proizvoda, a Rusi koji su pristigli su ujedno i potrošači, pritom i relativno pristojne kupovne moći, matematika je jasna. Rusi koji dolaze u Srbiju povećavaju ekonomsku aktivnost na nivou cele države, iako je to još generalno malo”, kaže Stanić.
On napominje da se novi stanovnici lako uključuju u društvo, i u poslovnom i u socijalnom smislu i dodaje da su uglavnom visokoobrazovani i visokokvalifikovani.
“To opet znači za našu ekonomiju, jer to je ta razvojna komponenta koja podiže nivo privredne aktivnosti, dok istovremeno Rusiji to naravno predstavlja problem, taj odliv mladih mozgova”, smatra Stanić.
On ukazuje i da će se kriza nastaviti i po okončanju rata, da će i dalje biti problema i da se očekuje da će ljudi nastaviti da emigriraju iz tih zemalja.
“To je značajno za nas i zbog potencijalne mogućnosti da jedan deo zapadnih kompanija koje su prekinule poslovanje u Rusiji i Ukrajini deo svojih poslovnih operacija prebaci kod nas”, kaže Stanić.
Euronews
