Petodnevna radna nedelja u Srbiji ima staž duži od pola veka. Nakon što je, pre svega posle pademije koronavirusa, svet shvatio da je model rada od kuće za neke profesije moguć, neke zemlje su ga i trajno usvojile, a sve češće se i u Srbiji otvara piranje o uvođenju ovakvog principa rada.
Stručnjaci u razgovoru za Euronews Srbija smatraju da je ovo dobra ideja, da može da donese dosta korosti i jednoj i drugoj strani, ali naglašavaju da njeno realizovanje ne može da se dogodi preko noći, kao i da ne može da ga upotrebi bukvalno svaki poslodavac u našoj zemlij i to odmah. Takođe, kažu da sprovođenje ovakve ideje zavisi i od više faktora.
Četvorodnevna radna nedelja vidljivom su učinila pojedina evropska iskustva, ali i brojna istraživanja i eksperimentalna uvođenja koja joj idu u korist. Upravo su ona prva pokazala da se zapravo radnici, koji ovako rade, osećaju dosta produktivnijim, kao i da su više fokusiraniji na posao koji obavljaju.
Na primer, jedna anketa koja se vezuje za projekat “Četvorodnevna nedelja” i koja je ove godine objavljena na platformi za finansiranje “Kikstarter”, pokazala je da bi 97 odsto od oko 500 ispitanika želelo da zadrži skraćenu radnu nedelju, piše i CNN. U projektu, koji su vodili istraživači iz Bostona, Kembridža i Dablina, učestvovalo je više od 30 firmi, a istraživanje je obuhvatilo one koje se bave tehnologijom, gastronomijom, konsultantskim poslovima i građevinom.
Prema njemu, dve trećine firmi nakon testiranja namerava da zadrži četvorodnevnu radnu sedmicu sa punom platom, dok su ostale, za sada, tome sklone ili su još neodlučne. Kako pokazuju rezultati testa, skraćenje radnog vremena nije rezultiralo smanjenjem produktivnosti. Naprotiv, tokom šest meseci prodaja u nekim preduzećima veća je za čak 38 odsto, nego u istom periodu prethodne godine.
Šta o tome misle poslodavci u Srbiji?
Kada se istraživanja i eksperimenti stave na stranu, srpski privrednici smatraju da bi ovo mogla da bude dobra ideja kako za njih, tako i za zaposlene, ali navode da je ovo pitanje kompleksno i da se ne treba uzimati zdravo za gotovo. U razgovoru za Euronews Srbija oni navode da bi ovde pre svega trebalo doterati mnogo finesa i to pre nego što bi se uopšte došlo do početka realizacije jednog takvog projekta.
Dragiša Ristovski iz Centra za razvoj poslovnih veština “D.R. Gilbert Group”, koji je i vlasnik nekoliko malih preduzeća koja posluju u Srbji i regionu u oblasti ljudskih resursa kaže za Euronews Srbija da on lično podržava ovakvu ideju, ali navodi i on otvara mnoga pitanja. Na primer, kako objašnjava, u IT sektoru četiri radna dana mogu lako i brzo da se usvoje, ali neka mala preduzeća bi mogla da se nađu pred novim izazovima i problemima, posebno, kaže, ona koja se bave uslugom ili proizvodnjom.
“Kod nas dominiraju mala i srednja preduzeća i zato su važna kada razmatramo ovo pitanje. Znate, oko 90 procenata registrovanih pravnih lica kod nas ima do pet ili šest zaposlenih. Većina njih se bavi proizvodnjom ili uslugama. Uglavnom su tu zaposleni i članovi porodice, pa rade jako često sa ograničenim kapacitetima. Tu se onda otvara i pitanje da li je moguće zaposliti novog radnika, i da li njihov biznis model može tako nešto da podnese? Sledeće pitanje je: ko tu može da pomogne poslodavcu i na koji način”, objašnajva Ristovski.
Kako kaže, revolucija radnog vremena traži revoluciju u svesti i zaposlenih i poslodavaca. Nije reč o tome, dodaje, da se radi manje ili više, već da na posao dolazimo odmorniji i spremniji.
“Moj stav je pre svega zalaganje humanog biznisa. Ja podržavam ideju četvorodnevne radne nedelje, ali mislm da takve stvari treba raditi postepeno. Šta sam ja uradio u mojim preduzećima koje posluju u regionu i koja se bave konsultacijama i HR-om? Prvo sam petkom smanjio satnicu sa osam na sedam, pa onda sa sedam na šest. Sledeći korak nam je da bude pola radnog dana. Takođe, dajemo slobodan dan za rođendan zaposlenom, ili kada im deca slave rođendan. Povezao sam slobodne dane kada su neki praznici i oni ih dobijaju gratis, ne odrađuju ih”, objašnjava Ristovski, koji kaže da takav princip takođe može da se posmatra i kada neko razmatra o postepenom uvođenju radne nedelju od četiri dana.
On navodi da o ovom pitanju treba svakako razmišljati, ali iz ugla delatnosti kojom se firma bavi, jer ponavlja, ne može to da uradi svako i odjednom. U svakom slučaju, navodi, njegovo konsultantsko iskustvo je pokazalo da tako nešto može svakako da bude primamljivo za buduću radnu snagu ali i kao motivacija.
“Za razliku od onoga što sam ja do sada uradio u svojim manjim firmam, jedan moj klijent iz BiH, kojeg mi konsultujemo u vezi sa poslovanjem, a bavi se farmacijom, je uradio je nešto drugo. Naime, on je imao problem da privuče nove radnike, a bili su mu hitno potrebni. Niko mu se nije javljao na oglas. Delatnost njegove firme se tiče farmacije, pa je imao mogućnosti da brzo i jednostavno smanji broj radnih dana. “Petak je neradni dan”, pisalo je u ogalasu koji je potavio i odjenom mu se javilo dosta ljudi. Mogao je da bira”, objašnajva on.
Ristovski kaže da je zbog toga smanjenje radnih dana dobra motivaciona stvar, ali ovo pitanje ne treba gledati linearno jer ne razmišljaju svi na isti način i ne bave se svi istim delatnostima.
Sa ovim se slaže i Toplica Spasojević vlasnik ITM grupe, koji na četri radna dana nedeljno gleda kao na dobru ideju, ali ne za sve i ne u uslovima u kojima se ceo svet trenutno nalazi i to zbog inflaicje prouzrokovane ratom u Ukrajni.
“Ideja je dobra ali možda 2023. godina nije najbolja za početak takve inicijative, zbog predstojeće recesije. Možda kada bi se situacija stabilizovala o tome bi moglo da se razmišlja. Imamo mi osećaj tih preduzetničkih stomaka da bi to funkcionisalo i kod nas na jedan dobar i lep način, ali treba biti strpljiv”, smatra Spasojević.
Upitan gde bi to zapravo moglo da funckoniše kada bi počelo ozbiljnije da se razmatra kod nas, kaže bez sumnje u onim poslovima gde se traži intelektualni napor.
“Ja sam optimista da određeni segmenti i sektori mogu čak i u vreme krize da naprave takav eksperiment ili trajno da urade. Pre svega se to odnosi na one poslove koji zahtevaju intelktualni rad, razmišljanje i premišljanje. Sa druge strane, Srbija je zemlja privrednika, gde su proizvodnja i usluga glavne. Tu bi to bilo teže realizovati, jer se zahteva određen broj sati i određen broj proizvoda i usluga”, kaže on i dodaje da veruje da ni jedan od privrednika ne bi tako nešto uzeo zdravo za gotovo, već da bi, ako bi se odlučio za ovakav poduhvat, najpre proverio kako to funkcioniše u praksi.
“Treba se kao i za svaku stvar pripremiti. Treba uraditi istraživanja, analize, seminare, okrugle stovole i da se privrednici sami upute u to šta bi to značilo konkretno u Srbiji i šta bi to donelo njima a šta radnicima.MIslim da je u načelu to dobra ideja, ali ona ne može da se realizuje odjendom i preko noći. Benefit je taj što mislim da ćete imati srećnijeg radnika koji je veći entuzijasta. Ovde bi treablo, po meni, da se uključi i država, i komora, strukovna udruženja pa da se vidi šta može da se postigne zajedničkim snagama”, smatra Spasojević.
Šta kažu udruženja i sindikati?
I iz sindikata i udruženja takođe se slažu da je pitanje četvorodnenve radne nedelje kompleksno i da ne treba da bude, kako kažu – crno ili belo. Većini poslodavaca, smatraju, treba dati mogućnost da testiraju i da sami odluče da li je ovako nešto realno i izvodljivo, ali, smatraju, da radnici ne ispaštaju na bilo koji način.
Olivera Popović iz Udruženja poslovnih žena kaže da je inače atmosfera u Srbiji takva da kada su u pitanju privatna preduzeća imamo firme u kojima ljudi rade pet ili šest radnih dana, i da neretko ostaju i duže na poslu. Ona smatra da su radnici, pre svega u privatnom sektoru, već izmoreni i da četiri radna dana ne bi bilo dobro ukoliko bi se to odrazilo na njihvo zdravlje u smisli da rade još duže. Međutim, navodi da ukoliko bi se to realizovalo planski i prilagodilo funckonisanju preduzeća, onda bi to, smatra, bila dobra ideja.
“Problem u Srbiji je vrlo kompleksan. Po meni bi trebalo napraviti istraživanje i napraviti ankete. Pitati radnike šta oni oni očekuju od poslodavca, ali i pitati i poslodavce šta oni očekuje od njih. Naime, pitnje koje bi bilo glavno je da li bi manji broj radnih dana uticao pozitivno na produktivnost rada i na koji način? Ako to može da se realizuje, a da ne bude na kraju na uštrb zdravlja i premorenosti već umornih radnika, mislim da bi to bila dobra ideja”, smatra ona.
Kaže da bi ovo pitanje moglo da se razmotri i kroz zakon, ali da ni on, kaže, ne treba da bude isključiv.
“Ja bih ostavila da tako nešto, čak i ako bi se usvojilo na primer kroz zakon, ostavila da bude opciono za poslodavce. Jedino oni mogu da procene da li sa svojim kapacitetima mogu tako nešto da priušte a da niko ne trpi”, smatra ona.
Popović kaže, da pored klime koja vlada u poslovnim krugovima, treba imati i u vidu i kavim delatnostima se bave određeni proslodavci i kako posao do detalja priglagoditi tim novim uslovima.
“Sve to zaivisi od delatnosti do delatnosti. Imate prehrambrenu delatnost, ili ugostiteljstvo, koje iziskuje više radnih dana. Sa druge strane imate taj IT sektor koji je drugačije profesionlano i radno profilisan. Najbolje bi bilo da oni sami mogu to da odrede. Na primer, stomatolozi treba da se prilagođavaju radnom vremenu svojih pacijenata, ali sa druge strane ne mogu tehničare i medicinske sestre da drže po ceno dan. Tu trba naći balans. Međutim, poroizvodnja hrane aspoluto mora da radi. Na primer, ako je prehrana u pitanju, može da se radi sedam dana nedeljeno, ali da se radnici rasporede tako da svako od njih ima četiri radna dana. Ima mnogo stvari u kojima i država može da pomogne. Sve to što se uplaćuje u budžet, treba da ima i tu granu pomoći privredi da može da bezbolno da se razmišlja o realizovanju jedne ovakve ideje”, smatra ona.
Sa druge strane, potpredsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je ranije za Euronews Srbija da je naša zemlja po pitanju skraćenja radne nedelje još daleko od trendova evropskih zemalja i da bi za početak trebalo izboriti da veliki praznici budu za sve neradni, ali i da nedelja uvek bude slobodan dan.
“Poslednje istraživanje Evrostata ukazuje na to da zaposleni u Srbiji rade najviše u Evropi, više od 43 sata. Evropska istraživanja su pokazala da ekonomija neće trpeti ako se radi četiri dana, jer će produktivnost biti veća. Na osnovu završnih računa se vidi da su u poslednjih nekoliko godina profiti firmi u Srbiji porasli za 200 odsto, a zarade nisu pratile taj trend, već se teži da se nastavi trend ekspoloatisanja dugog i prekovremenog rada koji ide u korist sveta kapitala”, smatra Vuković.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je ranije za Euronews Srbija da od četvorodnevne radne nedelje i poslodavci mogu da imaju koristi, ali da je na ovim prostorima kraće radno vreme još neizvodljivo.
“To je moguće u nekim zemljama koje su tehnološki i ekonomski bolje razvijene od Srbije. Ovde, zbog već skromnih plata, to nije moguće. Po zakonu zarada se obračnava po satu. Ukoliko bi radno vreme bilo kraće, onda bi to značilo i manju zaradu za zaposlene, jer bi radili manje od 40 sati”, rekao je Atanacković.
Kako je u svetu?
Belgija je u novembru postala prva članica Evropske unije koja je zvanično uvela opciju četvorodnevne radne nedelje. Prema belgijskom modelu, radno vreme zaposlenih se neće značajno skratiti budući da će moći da biraju da li hoće da rade devet i po sati tokom četiri dana, ili osam sati pet dana nedeljno.
Ipak, ova zemlja nije jedina, ni prva na svetu koja pozdravlja ovaj novi sistem rada. Island je jedan od evropskih lidera po pitanju stvaranja novog sistema rada, a pilot istraživanje sprovode ili planiraju u Velikoj Britaniji, Španiji, Škotskoj, Velsu, na Novom Zelandu…
Za razliku od Belgije koja je pokušala da zadrži istu količinu radnih sati u nedelji, Island je još 2015. godine započeo najveće pilot-testiranje, radne nedelje od 35 sati. Studija je bila do te mere uspešna, da danas skoro 90 odsto radno aktivnog stanovništva radi skraćeno.
Istraživači su istakli da su radnici u skraćenoj radnoj nedelji manje bili pod stresom, a sindrom pregorevanja je postala ređa pojava. Međutim, nije svaka zemlja delila uspeh Islanda sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
Takođe 2015. godine, i Švedska je htela da sprovede slično istraživanje u okviru kog bi zaposleni radili šest sati dnevno za istu platu. Jedini problem je bio što mnoge kompanije nisu htele da troše novac na takvo ispitivanje. Iako se test period pokazao veoma uspešnim u jednoj univerzitetskoj bolnici gde je čitavo medicinsko osoblje radilo šest sati dnevno, eksperiment je bio i široko kritikovan i nikada nije objavljen.
U Škotskoj se očekuje da će vlada doneti preporuku da radno vreme bude skraćeno za 20 odsto, bez gubitka u naknadi, početkom 2023. godine. U Španiji se takođe priprema pilot ispitivanje, gde bi se tokom četvorodnevne radne nedelje na poslu provodila samo 32 sata.
Na Novom Zelandu, 81 zaposleni u gigantu robe široke potrošnje Unilever trenutno učestvuje u jednogodišnjem probnom radu četvorodnevne radne nedelje sa punom platom.
Dobre vesti po ovom pitanju stižu i iz Velike Britanije. Naime, prema pisanju Euronews-a četvorodnevno probno ispitivanje u ovoj zemlji dalo je rezultat koji kaže: 101 odsto produktivnosti. U projektu je učestvovalo više od 70 kompanija i organizacija. Potpuni rezultati ovog projekta biće objavljeni počekom 2023. godine, ali su već neke kompanije za Euronews rekle da su na ovaj način povećale produktivnost i zadovoljstvo svojih zaposlenih.
Sajmon Ursel koji je generalni direktor konsultatske kuće za životnu sredinu Tajler Grejndž rekao je da su zadovoljni dosadašnjim rezultatima i naveo da je njegov tim usvojio pravilo 100/80/100 – što znači 100 odsto platu, za 80 odsto vremena, uz zaduženja od 100 odsto.
“Unapred smo uradili dosta istraživanja, još uvek je sve sveže ali smo iznenađeni koliko je sve bilo uspešno”, rekao je Ursel.
Izvor: Euronews.rs
