Evo ko ima pravo na prazničnu duplu dnevnicu, a ko ne i šta se dešava ako je ne dobijete iako na nju imate pravo

Dok većina slavi, uživa u druženju, hrani i piću, ima i onih koji praznične dane provode na poslu. U tom slučaju, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika, koji je po zakonu neradni dan, najmanje u visini od 110% ugovorene osnovne zarade. Ipak, postoji jedna začkoljica – za poslodavce ne postoji zakonska kazna ako to ne urade.

Prema ovom zakonu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu u nekoliko slučajeva, a jedan od njih svakako jeste i rad za vreme praznika. Stoga, ukoliko radite na dan praznika koji je neradan dan, ostvarujete pravo na novčanu nadoknadu od minimum 110 odsto od osnovice.

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa“, navodi se u Zakonu.

Ukoliko, pak, ne radite, važno je da znate da se ovi praznici ne uračunavaju se u zakonom propisane dane godišnjeg odmora.

Ko nema pravo na veću dnevnicu

Budući da se pod zaposlenim, prema Zakonu o radu, smatra samo radnik koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, odredbe o „duplim dnevnicama“ se ne odnose na radnike koji imaju druge ugovore (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, autorski ugovor itd).

Praznici koji su neradni dani, prema Zakonu, ne računaju se u dane godišnjeg odmora. To znači da poslodavac mora da omogući zaposlenom da iskoristi godišnji odmor, u trajanju od najmanje 20 (radnih) dana godišnje, bez obzira da li je radio tokom praznika ili ne. Po pravilu, u radne dane računaju se dani od ponedeljka do petka, bez vikenda.

Slobodan dan

U dogovoru sa poslodavcem, postoji i opcija da ukoliko ste danas radili, možete da budete slobodni nekog drugog neprazničnog dana. U tom slučaju – nema uvećane dnevnice.

Loša vest – poslodavac može da vas ne isplati

Iako je Zakonom o radu propisana obaveza poslodavca da zaposlenima koji rade tokom praznika isplati uvećanu zaradu „najmanje 110% od osnovice“, za prekršaj tog člana Zakona ne postoji kaznena odredba.

To znači da Zakonom o radu nije propisana kazna ako poslodavac ne isplaćuje uvećanu zaradu.

Praznici neradni dani u 2023.

Nova godina – 1, 2. i 3. januar (nedelja, ponedeljak, utorak)

Božić, verski praznik – 7. januar.

Sretenje – Dan državnosti – 15. i 16. februar (sreda, četvrtak)

Uskrs – 16. april, verski praznik – pocev od Velikog petka zakljucno sa drugim danom Uskrsa – 14., 15., 16., 17. april.

Praznik rada – 1., 2. maj.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar.

Ako jedan od dana kada se praznuje državni praznik Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.