Euribor prešao granicu od 3 odsto: Rate na kredite ove godine već porasle preko 100 evra

Prošle nedelje Evropska centralna banka podigla je po četvrti put ove godine ključnu kamatne stope, doduše za 0,25 odsto manje nego prethodna tri. Kao što obično i biva, ovaj potez centralne banke direktno utiče na Euribor, te se njegova vrednost pomera u skladu sa samom odlukom, i tako je prema javno dostupnim podacima 19. decembra, 3M Euribor iznosio 2,063 odsto, 6M Euribor 2,585 odsto, a 12M Euribor čak 3,057 odsto.

Sa najnovijim povećanjem Euribora, neminovno trpe i kreditno zaduženi građani Srbije koji od početka hajke na inflaciju od strane ECB beleže više rate na kredite, pa samim tim i veći pritisak na budžete. Ako pogledamo računicu, pojedini dužnici će od 1. januara 2023. godine plaćati ratu veću za oko 100 evra i više.

Ključni datumi

Rate na kredite doduše ne rastu momentalno po donošenju odluke ECB, već svaka komercijana banka svojim klijentima usklađuje dosadašnje rate sa novim u tačno definisanim datumima.

Tako se rate na kredite sa šestomesečnim euriborom, logično, usklađuju dva puta godišnje, tj. 30. juna i 31. decembra. Sa druge strane tromesečni euribor, se usklađuje kako mu i ime kaže, na svaka 3 meseca. Kod njega su ključni datumi: 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar.

Samim tim, rast od juna do sada, sem onih koji imaju drugačiji dogovor sa bankom, oni koji imaju kredit sa 6M Euriborom do sada kao da nisu osetili.

Primeri kredita

Tako na primer, ako je neko uzeo kredit od 50.000 evra na 20 godina, sa kamatom od 3,5 odsto, vezanu za šestomesečni Euribor, njemu je početkom ove godine rata iznosila oko 276 evra. Ako uzmemo u obzir da se rate sa šestomesečnim euriborom usklađuju dva puta godišnje, u julu i decembru, i uračunamo skok euribora, on od jula ratu plaća mesečnu ratu 296, a od 1. januara kada se ponovo budu usklađivale ratu će plaćati oko 360 evra.

Da se radi o kreditu vezanom za 3M Euribor, nakon skoka rate u julu, njima je sledovala i jedna u septembru, nakon koje su ratu plaćali 337 evra.

Ipak, nekima je rata skočila i više. Kako nam priča sagovornica, M. Ž. koja je uzela kredit na 80.000 evra početkom godine, sa pomenutom kamatom od 3,5 odsto, i rokom otplate od 25 godina. U početku, kako kaže, njoj je rata iznosila 390,3 evra.

– U julu mi je rata usklađena na nekih 410 evra, ali me brine sledeće, od 1. januara 2023. godine. Malo sam sama računala koristeći se kalkulatorima na internetu, i ispada da me od Nove godine čeka rata od 519 evra, što je 109 evra više nego u julu. Samo se nadam da ovo neće potrajati, ističe naša sagovornica.

“Nije kraj”

Govoreći o rastu kamata u Srbiji, u nedavnom razgovoru za “Blic Biznis” ekonomista i stručnjak Ljuba Savić ističe da ovo nije kraj.

– Ako govorimo o Srbiji, za sve ljude koji su uzeli kredite sa promenljivom kamatnom stopom, procentualno gledano, rata za kredit će se uvećati. A što je najgore, kako stvari stoje, to nije kraj. Uticaj podizanja referentne kamatne stope na inflaciju očigledno ne pada, već se samo ubrzava, pa nažalost ljudi mogu da očekuju u nekom narednom periodu da se to povećanje desi, rekao je Savić.

Govoreći o stabilizaciji rasta rata na kredite, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije itakao je da sve zavisi od toga kojom brzinom će se inflacija zaustaviti, a onda i krenuti na dole.

– Ja verujem da to može da se desi već na proleće sledeće godine, odnosno da pik inflacije bude do nove godine, a onda da krene da se spušta. I to ne samo kod nas, nego i svuda, upravo zzbog mera koje se preduzimaju i da se negde 2024. godine vratimo u granice normale, a to znači 3 odsto ciljane inflacije, +/-1,5 odsto i to je u programima svih centralnih banaka, kaže Vladimir Vasić.

Sličnog mišljenja je i ekonomista i predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita Hasan Hanić, koji kaže da “obuzdavanje inflacije ide prilično sporo”.

– To može značiti i da će u srednjim vremenskim intervalima referentna kamatna stopa rasti u manjem procentu, a posledično i kamatne stope poslovnih banaka, a sve kako bi se inflacija obuzdala. Očekivanja su da će to ići vrlo sporo, i da se donekle značajnije smanji do kraja naredne godine. Ali svakako pre kraja 2024. godine, zaključio je on.

Izvor: Blic