Stambeni zajmovi su upravo još jednom poskupeli
Evropska centralna banka (ECB) „obradovala“ je domaće dužnike zadužene u evrima još jednim povećanjem cene novca. ECB je povećala ključne kamate za 0,5 odsto što je četvrto povećanje ove godine. Ovo se odražava na euribor prema kome se usklađuju stambeni zajmovi sa promenljivim kamatom kod nas.
To znači da će oni koji su do krova nad glavom došli zajmom koji se indeksira u evropskoj valuti već u januaru naredne godine dobiti veće mesečne rate za otplatu.
Šestomesečni euribor sada (poslednji zvanični podatak od 14.12) iznosi 2,519 odsto, a tromesečni 2,046 odsto. S obzirom na to da je euribor još u proleće ove godine bio negativan i iznosio minus 0,5 odsto to znači da je kamata na ovu vrstu kredita za samo nekoliko meseci povećana za tri odsto.
Rast kamata pogodiće gotovo sve dužnike stambenih kredita , jer su krediti uglavnom ugovarani po promenljivoj kamatnoj stopi, jer je ona povoljnija. Novi iznos rata za kredite odobrene po varijabilnoj kamatnoj stopi zavisi od vrednosti glavnice, visine kamatne stope, kao i od toga kada je kredit inicijalno uzet i na koji period, jer se menja struktura glavnice i kamate tokom otplatnog perioda. U slučaju kredita odobrenih po fiksnoj kamatnoj stopi neće doći do promene anuiteta.
Kamate podižu sve centralne banke kao odgovor na rastuću inflaciju. Međutim, kako je ona usporila u novembru u svim glavnim ekonomijama očekuje se da će posledično usporiti i rast kamata i da neće doći do drastičnog rasta cene zaduživanja i otplate zajmova pa i stambenih kredita. Inače, u Srbiji je trenutno u otplati više od 155.000 ovakvih zajmova.
Za kredit od 30.000 evra, odobren na 30 godina pri promenljivoj kamati, mesečna rata je za samo nekoliko meseci uvećana za nekoliko desetina evra. Za one kojima je teret otplate posato težak Narodna banka dala je mogućnost da se sa bankom kod koje su dobili krediti dogovore za prolongiranje otplate zajma. Može se dobiti dodatni rok od pet godina, zahtev se može podneti i cele naredne godine, ali samo jednom.
Inače, prema podacima Udruženje banaka kašnjenja u otplati stambenih zajmova su minimalna.
Zbog rasta kamata građani su „ukočili“ sa svim vrstama zaduživanja, pa i za one za krov nad glavom. Na mesečnom, novembarskom nivou, ovi zajmovi imaju rast manji od jednog procenta. Bankari kažu da se radi o finalizaciji ranije podnetih zahteva, jer su kod ovih kredita procedure duže. Što se tiče novih zahteva kažu da imaju pad od čak 40 odsto odnosu na isti period prošle godine.
Izvor: Poltika
