Erste grupa: Rast BDP-a Srbije u 2023. godini 1,6 odsto

U Srbiji su u drugom polugodištu počeli da se osećaju efekti rata u Ukrajini i nakon snažnog rasta u prvoj polovini godine tokom leta rast je značajno usporen. U trećem kvartalu zabeležen je godišnji ekonomski rast od svega jedan odsto. Gledano u odnosu na prethodno tromesečje zabeleženje pad BDP-a od 0,7 odsto. Iznenađujuće, najveći doprinos rastu dala je spoljna tražnja, a izvoz je porastao 14,9 odsto međugodišnje.

S druge strane, državna potrošnja je smanjena 4,5 odsto, kao i investicije za 2,2 odsto.

Zbog očekivanog pada BDP-a evrozone u četvrtom tromesečju i inflacije i u Srbiji se očekuje stagniranje ekonomske aktivnosti u poslednja tri meseca u ovoj godini, kao i blago usporavanje u prvom tromesečju 2023.

Analitičari Erste banke očekuju da inflacija bude na vrhuncu u četvrtom tromesečju ove godine, a da prosečna inflacija u sledećoj godini padne na 9,5 odsto sa ovogodišnjih 11,8 odsto.

U ovoj banci predviđaju da će NBS povećati referentnu stopu za 50 baznih poena (0,5 procentnih poena) na 5,5 odsto u prvom kvartalu 2023. godine.

Oni očekuju i da će na tom nivou referentna stopa ostati tokom cele sledeće godine „pre relaksacije monetarne politike 2024. godine kako se inflacija bude vraćala u ciljni koridor. Još veći ili dugotrajniji porast inflacije, na istom ili višem nivou nego u oktobru, mogao bi da dovede do dodatnih povećanja referentne stope“, zaključuju oni.

Što se tiče regiona Centralne i Istočne Evrope u 2023. godini očekuje se veliko usporavanje ekonomskog rasta, a neke bi mogle da završe i u recesiji.

Prosečan rast BDP-a za ovaj region, prema njihovim očekivanjima, biće oko 0,7 odsto, s tim da se očekuje recesija od -o,5 odsto u Češkoj, a stagnacija u Mađarskoj i Poljskoj.
Druge zemlje će imati rast između jedan i dva odsto.

„Više zemalja u CIE verovatno je skliznulo u tehničku recesiju već u trećem kvartalu 2022. godine, na šta ukazuju negativne preliminarne procene međukvartalnog BDP-a. Tim zemljama mogle bi se pridružiti i druge na prelazu između 2022. i 2023. godine, budući da vodeći indikatori kao što je pokazatelj ekonomskog sentimenta ukazuju na osnovnu slabost kako industrijskog tako i uslužnog sektora. Globalna prognoza koja se pogoršava i slaba spoljna tražnja smanjuju izglede za oporavak“, navodi se u analizi Erste grupe.

Oni ukazaju na signale da je inflacija stigla na prekretnicu, ali i pored toga ostaće visoka tokom naredne godine.
Iako se primećuje pad proizvođačkih cena, očekuje se prosečna inflacija u regionu od 11,6 odsto naredne godine.