Vlada Srbije donela je u četvrtak uredbu kojom je povećala maržu maloprodavaca naftnih derivata, odnosno benzinskih stanica sa sedam na devet dinara.
Ovo je usledilo nakon upozorenja privrednika da će dalje ograničavanje maloprodajne cene goriva uz sadašnji način određivanja veleprodajne cene dovesti do zatvaranja privatnih benzinskih pumpi.
Međutim, ova dva dinara za povećanje marže samo će smanjiti gubitak benzinskih pumpi, ali im neće omogućiti i dobit, tvrde vlasnici pumpi.
Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika benzinskih stanica, ističe da benzinske pumpe rade sa gubicima od marta od kada je doneta uredba o ograničenju cena naftnih derivata. Ali nije problem u samom ograničenju maloprodajne cene, već kako tvrdi Rakić, u pravilniku za određivanje veleprodajne cene.
„U martu kada je doneta uredba, nafta tipa brent je koštala 97 dolara za barel, a litar evrodizela 179 dinara. Danas, kada je barel nafte 82 dolara, litar evrodizela košta 209 dinara. To je moguće zato što država gura profit u NIS, a na uštrb svojih građana“, tvrdi Rakić.
Prema uredbi maloprodajna cena goriva se utvrđuje se tako što se na veleprodajnu cenu doda devet dinara marže za distributere.
Veleprodajna cena se utvrđuje na osnovu prosečne cene naftnog derivata na paritetu FOB Lavera, što znači po prosečnoj ceni po kojoj možete da kupite evrodizel ili benzin u ovoj mediteranskoj luci utovarenoj na brod.
Na to se dodaje 43 dolara po toni za benzin i 64 dolara po toni za evrodizel plus određeni korektivni faktor.
Prema Rakićevim rečima, ovde bode oči to što se za određivanje veleprodajne cene goriva u Srbiji, koja se dobija tako što NIS uvozi sirovu naftu preko JANAF-a i rafiniše je u Rafineriji Pančevo, ne koristi cena sirove nafte na svetskom tržištu već cena derivata u italijanskoj luci iako niko u Srbiji ne uvozi gorivo na taj način.
„NIS je ranije pravio kalkulacije na osnovu cena sirove nafte, a sada derivata. Zbog toga privatne benzinske pumpe preživljavaju i čekaju bolje vreme i slobodno tržište. A njega nema, jer imamo jednog dominantnog igrača i koliku maloprodajnu cenu on odredi toliku moramo i mi. Ako bismo stavili višu ništa ne bismo prodali“, napominje on.
Takođe ističe i da je došlo do ogromnog skoka prekogranične prodaje evrodizela zbog agrokartica.
„Država je dala da se kupuje evrodizel po 179 dinara na NIS-ovim pumpama i da se bez obzira na veličinu gazdinstva može kupiti po 60 litara dnevno. Ljudi iz BiH uzmu te kartice od prijatelja i sipaju na pumpama uz granicu. Hvale se kako je skočila prodaja goriva, a to je prekogranična prodaja“, kaže Rakić dodajući da u tim oblastima privatne pumpe zbog toga ne mogu ništa da prodaju.
Rakić takođe očekuje da maloprodajna cena naftnih derivata neće biti povećana zbog povećanja marže za dva dinara, već će jednostavno NIS smanjiti veleprodajnu cenu.
Nebojša Atanacković iz Udruženja poslodavaca Srbije smatra da je povećanje marže za dva dinara odluka u dobrom pravcu, ali da to ne omogućava pumpama opstanak.
„Osnovni problem je neizvesnost šta će biti s cenom goriva. Čeka se petak u tri sata da se vidi koliko će koštati gorivo. Nikada se ne zna da li će se nabavka cisterne goriva isplatiti ili ne. Najvažnije za privrednika je da može da proceni stanje, a ovako od petka do petka treba da gledaju koliko će da kupe količinu goriva koja će trajati do sledećeg petka“, kaže Atanacković.
On dodaje da je do sada skoro pola marže odlazilo na provizije za plaćanje karticom koja iznosi 1,6 odsto ili između tri i 3,5 dinara u zavisnosti od cene goriva.
On upozorava i da ljudi odustaju od posla jer ne mogu više da izdrže, jer iz te marže moraju da se pokriju svi troškovi, a veleprodajnu cenu NIS-a dobijaju za isporuku u rafineriji, dok na maloprodavca pada trošak transporta goriva.
Izvor: Danas