Od 2022. zaposleni u Nemačkoj zarađuju prosečnu bruto platu od 50.700 evra godišnje, prenosi Feniks magazin.
To je 4.225 evra bruto mesečno uz satnicu od oko 26 evra bruto po satu.
Većina ljudi koji rade u sistemski relevantnim profesijama (negovateljice, vatrogasci, medicinske sestre) o takvim prosečnim primanjima može samo da sanja, piše magazin.
Prema istraživanju stepstone.de, zdravstveni radnici i negovateljice u Nemačkoj imaju samo prosečan godišnji prihod od 34.200 evra. S 40-satnom radnom nedeljom, što je retkost u ovim profesijama, to je samo 18 evra bruto po satu.
Koliki je prosečan prihod u Nemačkoj?
Gotovo je nemoguće govoriti o prosečnoj plati u Nemačkoj, budući da dohodak uveliko zavisi od savezne zemlje, delatnosti i pola. Na primer, lekar iz Minhena će zaraditi više od blagajnika iz Lajpciga.
Uticaj rodne razlike
Prema izveštaju stepstone.de iz marta 2022, žene u Nemačkoj još uvek imaju 18 odsto niži prosečni prihod od muškaraca.
Prosečna plaća po delatnostima
Zaposleni iz sektora osiguranja i finansija imaju najveću prosečnu platu u Nemačkoj od oko 5.762 evra bruto mesečno. Na donjem delu spektra su zaposleni u ugostiteljstvu s prosečnom mesečnom bruto plaćom od 2.461 evro.
Plata od istoka do zapada
Prema podacima Saveznog ureda za statistiku, zaposleni u istočnoj Nemačkoj u proseku godišnje zarade 12.200 evra bruto manje od svojih zapadnih suseda.
Postoji li srednja vrednost?
Svake godine Savezni ured za statistiku prikuplja prosečne plate svih zaposleniih penzionog osiguranja u Nemačkoj i iz toga izračunava prosečne prihode. Međutim, ovaj izračun samo je delimično smislen, jer se ovde računaju samo zaposleni s punim radnim vremenom – to se zove aritmetička sredina.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, prosečna plaća u Nemačkoj iznosila je 49.200 evra, a prosečna mesečna bruto plata iznosila je 4.100 evra. Poređenja radi, u 2022. će godišnje zaraditi 125 evra bruto više.
Kolika je “dobra” plata u Nemačkoj?
Kao i na pitanje o stvarnoj prosečnoj plati u Njemačkoj, na ovo pitanje može se odgovoriti samo u ograničenoj meri.
Uz velike razlike u troškovima života u zavisnosti od regiona i grada – Minhen se, na primer, ne može porediti s Kaselom – veliko su pitanje i lične potrebe.
Ima li radnik dece? Iznajmljuje li ili poseduje nekretninu? Ima li dugova? Svi ovi činioci moraju se uzeti u obzir kako bi se realno odgovorilo na pitanje.
