Vraća li se Naftna industrija Srbije pod kontrolu države? To pitanje ponovo je aktuelizovano kako se bliži 1. decembar i novi paket sankcija koji se odnosi na rusku naftu. I sam predsednik države Aleksandar Vučić pomenuo je tu mogućnost u intervjuu Fajnenšl Tajmsu, ukoliko se NIS nađe pod sankcijama EU. Gosti N1, energetski stručnjaci Željko Marković i Bogdan Petrović kažu da tehnički nikakav problem nemamo da bi u ovom trenutku razmišljali o nacionalizaciji NIS-a. Nevolja je, kaže Petrović, što rat u Ukrajini traje i što sve strane koriste sva moguća oružja i ekonomska i politička da bi pritisli drugu stranu i ne možemo da isključimo da u nekom trenutku dođe do novog talasa sankcija EU i blokiranja poslovanja Gasproma.
Prema njegovim rečima, država je suverena i može da uradi sve na našoj teritoriji i da bi tako bilo moguće i da usvoji zakon u Narodnoj skupštini prema kom NIS može da se nacionalizuje. „Ali postavlja se pitanje odštete i koliko je to pametno. Ne treba uopšte to raditi dok ne dođu kritični uslovi za to“, ocenjuje ekonomski stručnjak.
Marković kaže da najava nacionalizacije nije ništa novo i da je od kada je eskalirao rat u Ukrajini krenulo da se razgovara o opcijama šta i kako dalje. On naglašava da u energetskom sektoru trenutno sankcije odnose samo na rusku naftu, te da su one pre više meseci bile najavljene. Ukazuje i da je za NIS predviđeno da koristi iračku naftu.
NIS za sada nije pod udarom sankcija EU što ne znači da ne može da bude, a u tom slučaju, kaže Marković, država može da otkupi većinsko učešće u kompaniji, u kojoj sada učestvuje sa 29 procenata. Drugi način je da država nacionalizuje NIS.
„Ako ga nacionalizujete, onda morate da radite restituciju i da platite odštetu“, rekao je Marković i dodao da bi taj potez bio opravdan samo u slučaju krajnje nužde, kada bi bilo blokiralo poslovanje NIS-a i bile uvedene sankcije EU toj kompaniji.
Petrović naglašava da se sve sankcije uvode s nekim rokom i da one nisu takve da će se uvesti u roku od dva sata – da samo dođu i stave katanac na naftovod. „Imaćete prelazni period u kom mogu da se pripreme adekvatna rešenja. I ako se uvedu sankcije, imaćemo vremena da donesemo odluku“, kaže.
Najbolje je, kako dodaje, da se postigne sporazum s ruskim partnerima, te da se ti pregovori možda i vode, ali se sigurno ne objavljuju jer nijedna razumna država ne bi objavljivala ako postoje dogovori za vanrednu situaciju.
On naglašava i da bi EU, ako uvede novi talas sankcija, morala da obezbedi saglasanost 27 država članica. „Dakle to ne ide tako lako i imaćemo dovoljno vremena da dogovor postignemo. Ako ne, država može da donese zakone kakve hoće, pa i za nacionalizaciju, ali se onda postavlja problem restitucije i odštete“, kaže.
Marković ocenjuje da bi nacionalizacija bila krajne rešenje i da je to zadnja opcija, a da je najbolji – dogovor.
Kaže i da se, imajući u vidu postojeće sankcije pojavljuju priče da bi neko iz EU mogao da bude neki od aktera privatizacije NIS-a, ali da se to vrlo teško može dogoditi jer ne bi imali dozvolu zbog sankcija da pregovaraju i ulaze u takve stvari. Naime, sticanje dobiti ruske kompanije se tumači kao kršenje sankcija.
Petrović ukazuje na bitnu činjenicu da sam Gasprom nije pod sankcijama EU, a da Gaspromneft jeste. Nemačka je, kako dodaje, nacionalizovala deo gasne mreže koji je pripadao Gaspromu, ali neke rafinerije koje posluju u EU (u Slovačkoj na primer) i dalje su vlasništvo ruske kompanije, tako da mi nismo jedini koji imamo rafineriju u ruskom vlasništvu.
„Ne bih ja tu dizao atomsku uzbunu. EU prvo treba da se razračuna sa ruskim rafinerima na svojoj teritoriji“, rekao je Petrović.
Izvor: N1
