Zašto više brinemo o cenama hrane nego o bezbednosti
Dve velike krize, pandemija i rat u Evropi, ostavile su dramatične posledice na potrošače širom EU, pa mnogima upravo cena određuje izbor hrane koju kupuju.
Glavni faktor koji utiče na kupovinu hrane u Evropi jeste njena cena i to koliko se uklapa u potrošačku korpu, a tek posle toga Evropljani razmišljaju da li su proizvodi bezbedni za upotrebu. Gotovo polovina njih smatra da je bezbednost hrane važna, ali 41 odsto ispitanika veruje da se bezbednost hrane podrazumeva, pokazalo je najnovije istraživanje Eurobarometra o bezbednosti hrane u EU, četvrto takvo istraživanje od 2005. godine. Na osnovu rezultata ankete u kojoj je učestvovalo 27.000 ljudi širom EU, kako se navodi, istraživanje daje kompletnu sliku o tome kako Evropljani biraju hranu, njihovoj svesti o bezbednosti namirnica, o tome kome veruju kada je reč o informacijama o bezbednosti hrane. Kako je izjavio izvršni direktor EFSA, Bernhard Url, od poslednjeg istraživanja 2019. godine desile su se dve velike krize – globalna pandemija i izbijanje rata u Evropi.
– Ovakvi događaji imaju dramatične posledice i nije iznenađujuće da vidimo da za mnoge Evropljane porast troškova života utiče na njihov izbor hrane više nego ranije. Sa druge strane, bezbednost hrane ostaje važna za mnoge građane EU i ohrabrujuće je videti da skoro polovina njih brine o zdravoj ishrani isto koliko i o rizicima u hrani – objasnio je Url. Najnovije istraživanje, saopštava EFSA, sistem EU za bezbednost hrane, stiže u trenutku kada EFSA i tela za bezbednost hrane u nekoliko država članica navršavaju 20 godina. Ova tela su osnovana, kako kažu, 2002. godine kako bi se ojačala kontrola hrane u Evropi, ustanovila jedinstvena pravila i saradnja širom kontinenta. Url je podsetio da je to veliko dostignuće u prethodne dve decenije, ne samo za organizacije nego i naučnike i druge zainteresovane strane u ovom sistemu.
– Ohrabrujući je podatak da dve trećine evropskih građana priznaje da EU i države članice rade zajedno, a ne izolovano, kako bi bezbednost hrane postala stvarnost. Sve veći tempo inovacija i tehnička složenost u načinu na koji proizvodimo, kupujemo i konzumiramo našu hranu su dalji pokretači snažne saradnje između zemalja i naučnih disciplina – objasnio je izvršni direktor u EFSA. On je istakao da Eurobarometar za 2022. takođe pokazuje da većina u EU prepoznaje da stanje životne sredine, životinja i biljaka utiče na zdravlje ljudi, što je takođe ohrabrujuće, budući da se, kako navode, mnogo radi na održivim sistemima ishrane. Čak sedam od 10 Evropljana prepoznaje ulogu naučnika u osiguravanju uslova da hrana bude bezbedna, a osam od 10 veruje njihovim informacijama o bezbednosti hrane. Isto tako, poverenje u nacionalne institucije i institucije EU je visoko i iznosi oko dve trećine ispitanika, pokazuje anketa Eurobarometra.
Barbara Galani, šef odeljenja za komunikacije i partnerstvo u EFSA, izjavila je da su najnoviji rezultati od neprocenjive vrednosti u svakodnevnom radu, kao i u strateškom dugoročnom planiranju. Šta je istraživanje još pokazalo?
Pokazalo je to da više od trećine Evropljana ima veoma visok (21%) ili visok (17%) nivo svesti o temama bezbednosti hrane, to jest čuli su za 10 ili više od 15 tema o kojima je reč. Najverovatnije su čuli za aditive u hrani ili pićima (70%), ostatke pesticida u hrani (65%), ostatke antibiotika, hormona ili steroida u mesu (63%) ili bolesti pronađene kod životinja (60%). Ostaci pesticida u hrani (40%) i ostaci antibiotika, hormona ili steroida u mesu (39%) su na vrhu liste zabrinutosti Evropljana u vezi sa bezbednošću hrane. Manje ljudi je bilo zabrinuto zbog biljnih bolesti (11%), upotrebe nove biotehnologije u proizvodnji hrane (8%) i nanotehnologije primenjene u proizvodnji hrane (5%).
Energetski vaučeri u 20 lokalnih samouprava u Vojvodini
Nekih šest od 10 (61%) navodi televiziju ili internet kao jedan od svojih glavnih izvora informacija o rizicima u vezi sa hranom, a zatim slede porodica, prijatelji, komšije ili kolege (44%) i internet pretraživači (37%), sa bitnim razlikama među generacijama.
Više od osam od 10 ispitanika veruje informacijama lekara (89%), univerzitetskih ili javno finansiranih naučnika (82%) i potrošačkih organizacija (82%) o rizicima od hrane. Manjina Evropljana ne bi promenila svoje ponašanje u slučaju straha od hrane (21%). Između ostalih, među glavnim razlozima navodi se pripremanje hrane na preporučeni način (45%) i uverenje da sve namirnice nose određeni rizik i da ih je nemoguće sve izbeći.
