Rekordni profit velikih naftnih kompanija poznatih pod nazivom Big Oil u trećem kvartalu će zabeležiti samo blagi pad, i pored toga što svetska ekonomija pokazuje znake pucanja pod pritiskom rastuće inflacije i kamatnih stopa.
Njihovo poslovanje osetiće posledice usporavanja, od nižih cena sirove nafte, do opadajućih marži u hemijskoj industriji. Ipak, pet najvećih naftnih kompanija će prijaviti drugu najveću zaradu od početka njihovog formiranja 2000. godine, pokazuju podaci koje je prikupio Bloomberg.
Skromni pad zarade koji dolazi nakon rekordnih profita ranije ove godine neće biti dovoljan da izbavi industriju iz političke krize. Vlade širom sveta se suočavaju sa povećanim troškovima energije i potrebom za prelazak na čistiju alternativu u budućnosti, pa uvek postoji rizik od državne intervencije.
“Situacija je definitivno nelagodna“, izjavio je Abhi Rajendran, pomoćni istraživač u Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija. “Ove kompanije se neće žaliti zbog jakih poslovnih rezultata koji dolaze na štetu potrošača i koji otežavaju ekonomskom okruženju.”
Kompanije Exxon Mobil, Chevron, Shell Plc, TotalEnergies SE i BP Plc prijaviće ukupnu zaradu od 50,7 milijardi dolara u trećem tromesečju, što je ipak manje od rekorda od preko 62 milijarde dolara iz drugog tromesečja, pokazuju podaci koje je sastavio Bloomberg.
“Rezultati su malo slabiji nego u prošlom kvartalu, ali ako se uporede sa poslovanjem poslednjih 10-15 godina, biće izuzetno jaki“, rekao je Biraj Borkhataria, analitičar banke RBC Capital Markets. Dok celokupna ekonomija usporava, industrija nafte i gasa je “jedna od retkih oblasti gde je zarada i dalje otporna”.
Gas ili hemikalije?
Preliminarni podaci iz trećeg kvartala koje su objavili Shell i Exxon pokazuju koji delovi industrije su u porastu, a koji u padu.
Teksaški naftni gigant Exxon je ranije ovog meseca rekao da očekuje manju zaradu rafinerija i hemikalija. Morgan Stanley očekuje da će zarada od Exxonovih rafinisanih proizvoda i od hemijskog sektora zabeležiti pad od oko 35 odsto u odnosu na drugo tromesečje, i da će se takav pad primetiti i kod drugih. Banka je primetila da Chevron zarađuje 45 odsto manje nego u prethodna tri meseca.
Slična je situacija u kompaniji Shell, koja je prijavila pad rafinerijskih marži, dok su marže u hemijskom biznisu pale na negativnih 27 dolara po metričkoj toni. To je odraz šireg ekonomskog usporavanja, posebno u Evropi, jer visoke cene prirodnog gasa primoravaju neke industrije da ograniče proizvodnju.
“Hemijsko poslovanje je usko povezano sa ekonomijom“, rekao je Rajendran sa Univerziteta, koji je takođe direktor za istraživanje i savetovanje u kompaniji Energy Intelligence. “To govori o stanju ekonomije.”
S druge strane, analitičari su ažurirali procene zarade od prirodnog gasa nakon što je Exxon objavio podatke o trgovini, koji su pokazali da je kompanija profitirala zbog većih cena u tom periodu, što je kompenzovalo pad cena nafte.
To je dobra vest za akcionare, ali ona bi mogla povećati politički pritisak na kompanije. Velika Britanija je ranije ove godine već podigla porez na neočekivani prihod proizvođača nafte i gasa, a Evropska unija je u septembru predložila sopstvenu dažbinu. Glavni izvršni direktor Shella, Ben van Beurden, koji odlazi u penziju krajem godine, nedavno je izjavio da će energetske kompanije morati da plate veći porez da bi pomogle vladama da zaštite najsiromašnije od energetskih troškova.
Američki predsednik Joe Biden je prošle nedelje pozvao energetske kompanije da njihove dobitke iskoriste za povećanje proizvodnje, umesto da daju više novca deoničarima.
“Ne bi trebalo da koristite profit za otkup akcija ili za dividende“, izjavio je on u Beloj kući. “Ne sada, ne dok rat besni.“
Malo je verovatno da će Exxon i Chevron postupiti po Bidenovom zahtevu, iako možda neće nastaviti da povećavaju dividende i otkup deonica, rekao je Paul Cheng, njujorški analitičar Skotiabanke. Američki giganti se verovatno osećaju “veoma lagodno“ jer su nedavno povećali otkup, a svaki vredi oko 15 milijardi dolara godišnje, rekao je. Prema njegovim rečima, velike evropske kompanije verovatno će ubrzati povraćaj deoničarima.
Ranije su velike naftne kompanije zaista ulagale u novu proizvodnju u vreme kriza, ali zbog toga bi se pokajale kada cene padnu. Čak i pre nego što je ruska invazija na Ukrajinu pokrenula energetsku krizu, kompanije su bile pod pritiskom da ograniče upotrebu fosilnih goriva i da se prebace na niskougljenične tehnologije, umesto da troše novac na skupe, velike projekte.
Uz rekordne profite ove godine, kompanije i dalje pokazuju suzdržanost u trošenju, rekao je Oswald Clint, analitičar u kompaniji Sanford C Bernstein Ltd.
“Uvek bi trebalo da smo oprezni kada govorimo da je ‘ovaj put’ drugačije, ali ovog puta zaista deluje tako”, rekao je.
Izvor: Bankar.rs/Bloomberg Adria
