Šestović: Kamate će rasti i u 2023. godini
Evropske ekonomije, kao i čitav svet, suočavaju se sa brojnim problemima i izazovima – potrošnja stanovništva opada kako rastu cene, dok preduzeća zbog poskupljenja energenata, imaju problema u lancima snabdevanja. Zato Evropska centralna banka prognozira da će rast u zoni evra da padne na ispod jednog procenta, a ukoliko bude značajnijih problema sa isporukama energenata onda će najverovatnije da nastupi recesija.
Koliko će sve ovo imati uticaja na Srbiju i koje su moguće posledice, u intervjuu za “Blic Biznis” objašnjava Lazar Šestović, viši ekonomista Svetske banke za Srbiju.
“Ovo je veoma bitno za Srbiju jer dve trećine našeg izvoza ide upravo ka Evropskoj Uniji, najveći deo doznaka dolazi iz EU, kao i najveći deo investicija. Brojne naše firme su deo evropskih lanca snabdevanja tako da privredni ciklus u EU u mnogome utiče na kretanja kod nas.”
Centralne banke u poslednje vreme sve češće podižu kamatne stope kako bi suzbile inflaciju. Koliko je takva strategija mač sa dve oštrice i koje posledice nosi?
Od prošlog leta je krenuo veliki rast cena energenata, sirovina i hrane koje su uticale na inflaciju u skoro svim zemljama. I dok je to bio iznuđen potez za centralne banke u cilju borbe protiv inflacije, on ima i određenih negativnih posledica. Pre svega rastu troškovi finansiranja i firmama i domaćinstvima i državi, tako da je smanjen iznos raspoloživih sredstava za druge namene – privredi i državi za investicije, a domaćinstvima za svakodnevne rashode. Sve zajedno ovo će dovesti do usporavanja ekonomskog rasta.
Koliko će još kamate rasti? Koje su procene za euribor?
Iako je teško je precizirati još koliko će rasti glavne kamatne stope, tržišna očekivanja su da će se to nastaviti i u 2023. godini. Međutim, i s obzirom na prethodno navedene negativne efekte povećanja kamatnih stopa, očekuje se da fiskalna politika i strukturne reforme igraju veću ulogu, jer paralelno sa borbom protiv inflacije treba raditi na podizanju konkurentnosti i produktivnosti, kako bi bilo što više ublaženo moguće usporavanja ekonomije i izbegnuta recesija.
Srbija se, kao i druge zemlje suočava sa rastom inflacije i cena. Koliko se očekuje da će cene još rasti? Kad inflacija staje?
Prema projekcijama Narodne banke Srbije inflacija će dostići vrhunac upravo u ovom tromesečju, nakon čega će početi da postepeno opada. Međutim ostaće na povišenom nivou do sredine iduće godine, nakon čega bi trebalo da počne ubrzanije da opada. Naravno postoje faktori koji mogu dovesti do toga da inflacija nastavi da raste još neko vreme – to se odnosi pre svega na cene energenata, ali generalno se smatra da su najveći pritisci na inflaciju prošli, te da će se ona naći u ciljanom okviru NBS (između 1,5 i 4,5 odsto) početkom 2024. godine.
Kako danas održati makroekonomsku stabilnost? Postoje li saveti u ovakvim okolnostima?
U ovom trenutku je najbitnije da se paralelno sa pooštrenom monetarnom politikom NBS vodi odgovorna fiskalna politika. To znači da se prave uštede i vrši prioritizacija rashoda gde je god moguće, i da se istovremeno omoguće programi pomoći najugroženijima usled rasta troškova života (siromašni, deca, nezaposleni…). Budžetski deficit treba da bude što je moguće niži jer su troškovi njegovog finansiranja značajno porasli. Istovremeno treba raditi što brže i ambicioznije na reformi javnih i državnih preduzeća kako bi što manje vršili pritisak na budžet, i nastaviti sa strukturnim reformama koje će omogućiti brži ekonomski rast na srednji rok.
Koliko će trenutne ekonomske okolnosti oboriti BDP u Srbiji, a koliko Evropi. Šta kažu procene Svetske banke?
Za sada mi nismo menjali projekcije za rast srpske ekonomije – ni za 2022. ni za 2023. godinu. Prva polovina godine je bila dosta dobra u smislu rasta BDP-a, investicija i izvoza. Tako da i ako dođe do nešto lošijih rezultat u dugoj polovini godine, rast bi trebalo da bude oko 3,2 procenata u 2022. Za ovu godinu je ključno da se vidi kakva je bila poljoprivredna sezona i kako se to odrazilo na prehrambenu industriju.
Za sledeću godinu se očekuje dalje usporavanje ekonomske aktivnosti u rast od oko 2,7 procenata. Što se tiče situacije u Evropi, veoma su velike razlike od zemlje do zemlje. Prema Evropskoj centralnoj banci, ima nekoliko scenarija za evrozonu, i nažalost više je mogućnosti da će se ostvariti pesimističniji scenariji nego oni osnovni koji ipak predviđaju mali rast i u 2022. i u 2023. Jedno od ključnih pitanja kod pravljenja ovih projekcija je koliko će biti hladna zima i samim tim kolika će biti potrošnja energenata i njihova cena.
Uticaj i posledice po investicije…
Svi ovi faktori vode do manjih investicija, i to ne samo kod nas već u čitavom svetu. Za sada su domaće investicije (pre svega zbog investicija iz budžeta) još uvek na nešto višem nivou nego prošle godine, međutim strane direktne investicije su niže desetak posto nego prošle godine. Zato je ovo trenutak kada trebamo još brže i ambicioznije da radimo na tome da poslovno okruženje u Srbiji bude što bolje i što privlačnije investitorima, kako domaćim tako i stranim.
Izvor: Blic
