Dok je planeta vodila bitku sa korona virusom, svet je zadesila još jedna pandemija – sajber kriminala. FBI tvrdi da se za vreme borbe sa kovidom 19 ova vrsta kriminala uvećala 300%. Prevedeno u dolare, godišnji gubitak koji nanesu hakeri dostiže 10,5 triliona.
Samo nedavni napad sa kojim se suočila Crna Gora ovu zemlju je koštao 10 miliona dolara. A da je i Srbija na mapi sajber-napadača pokazao je slučaj Republičkog geodetskog zavoda iz juna ove godine kada je nekoliko dana čitav sistem bio blokiran.
“Svako od nas mora da vodi računa kako se ponaša u sajber-prostoru, jer smo svi ranjivi. Sajber-napadi pogađaju i pojedince, akademske institucije, nevladine organizacije, pa i same države. Više se ne postavlja pitanje da li ćemo biti žrtve, nego kada će se to desiti”, upozorava za Politiku Nebojša Jokić, izvršni direktor Mreže za sajber-bezbednost, fondacije koja okuplja profesionalce i entuzijaste u oblasti sajber-bezbednosti.
Kako objašnjava sagovornik lista, motivi napadača mogu biti finansijske prirode, ali ne uvek. Neki hakeri imaju za cilj samo da ugroze nečiju reputaciju, a ako je u pitanju sajt institucije na taj način šalju poruku da je država slaba i da oni mogu da je savladaju.
“Sajber kriminal je najbrže rastući segment kriminala i u toj sferi malicioznih delovanja je najprisutniji, ali tu je i sajber ratovanje, koje se pojavljuje i kao hibridni i kao pojedinačni oblik ratovanja. Zatim, sajber terorizam, sajber špijunaža, koja može biti i u političkom i u ekonomskom aspektu, sajber aktivizam, gde nije cilj da se nanese šteta nepoznatom pojedincu, nego se targetiraju grupe poput Sajentološke crkve, Kju kluks klana”, dodaje Jokić.
Trend napada raste i zemlje moraju da se pripremaju
Prognoze nisu ohrabrujuće i kažu da će trend napada da raste i da zemlje moraju da se pripremaju, pre svega da zaštite takozvanu kritičnu infrastrukturu. A to su vodovod, saobraćaj, zdravstveni sistem…
“Recimo, imate određeno koliko tačno hlora dodaju gradski vodovodi, a napadač, ukoliko nije sistem dobro zaštićen, može te vrednosti da promeni i da ugrozi zdravlje ljudi. Srbija je 2018. godine donela Zakon o kritičnoj infrastrukturi, ali još uvek nisu doneta podzakonska akta i izmene u skladu sa novim evropskim zakonima. Radi se na tome i ide se ka poboljšanju nivoa sajber bezbednosti”, objašnjava Jokić i kao otežavajuće okolnosti navodi nedovoljan broj ljudi u odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala, u tužilaštvu, ali i to što Srbija još nema poseban sud za ovu oblast.
A ono što ovu vrstu kriminala čini posebno komplikovanom je to što ne poznaje granice – napadač može biti u jednoj zemlji, cilj da se nalazi u drugoj, a informaciono-komunikacioni sistem u trećoj. I samo međunarodno pravo u ovoj oblasti je komplikovano i podrazumeva saradnju među državama, i u pogledu razmene informacija, i u samom delovanju.
“Sajber bezbednost je ogromna oblast. Kada neko hoće da vam naudi preko interneta koristiće svaku moguću slabost, počevši od psihološkog dela, pa će pokušati da iskoristi tehničke slabosti hardvera, slabosti softvera u aplikacijama, u programiranju. Imate čitav spektar napadača koji poznaju određenu oblast i oni će tim putem pokušati da prodru u vaš sistem. Napadači su specijalisti u jednoj ili par oblasti, ali branioci moraju biti specijalisti u svim oblastima. Zato je za dobru odbranu potreban tim”, tvrdi Jokić.
Recept za bezbednost običnog građanina na internetu je redovna sajber higijena, a ona u ovom slučaju glasi: ne prijavljivati se na javne mreže, redovno menjati lozinke, različite šifre koristiti za različite naloge, bekapovati podatke.
Sajber heroj tim sa beogradskog Računarskog fakulteta
Fondacija Mreža za sajber-bezbednost proglasila je nedavno pobednike trećeg nacionalnog takmičenja Sajber-heroj. Ove godine među više od 100 srednjoškolaca i studenata najbolji u rešavanju izazova poput kako braniti veb stranicu, kriptografske probleme, detektovati mrežne napade bio je tim sa Računarskog fakulteta iz Beograda. Drugo mesto osvojila je ekipa u kojoj su bili studenti Elektronskog fakulteta iz Niša, Fakulteta tehničkih nauka iz Kosovske Mitrovice i učenici iz raščanske Gimnazije. Treće mesto pripalo je timu beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.
“Smatramo da pitanju odbrane u ovoj oblasti treba da bude posvećena veća pažnja, i to još od malih nogu. Telefon je jedan mali kompjuter uz pomoć koga danas i jako mala deca imaju pristup internetu. Dete mora da zna od početka da sa tim treba oprezno da se postupa i to je odgovornost roditelja, a kasnije učitelja i nastavnika koji moraju biti edukovani. Naš cilj je da podignemo svest na svim nivoima”, objašnjava Jokić i dodaje da je sve veće interesovanje među mladima za sajber-bezbednost.
Izvor: Politika
