Da li banke uopšte nude fiksiranje kamata, i evo šta kažu stručnjaci kada se ono isplati

U ovom trenutku bi klijenti, zbog neizvesnosti, ukoliko im banka daje mogućnost trebalo da prihvate prelazak na fiksnu kamatu, u zavisnosti u kom su periodu otplate kredita – rekao je profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović, istakavši da ne treba očekivati nikakva posebna smanjenja kamate.

On smatra da je Srbija na vreme prepoznala opasnost od inflatornog dolara i da je spoljni dug uglavnom u evrima.

Američki FED je povećao kamate na preko 3 odsto, a slično čine i Britanska i Evropska centralna banka. Ismail Musabegović ističe da trend povećanja kamata centralnih banaka odmah utiče i na međubankarske, odnosno euribor, belibor, libor ili bilo koju kamatu koju banke imaju između sebe, piše Dnevnik.

– Ceo trend je takav, inflacija je nešto jako opasno i slično je kao pritisak kod čoveka – ako se ne stavi pod kontrolu kad počne da raste, može doći do srčanog ili moždanog udara. Tako je i s inflacijom – teško ju je iskoreniti kad jednom uđe u sistem – upozorava Musabegović.

Po njegovim rečima, jedna od mera kojom se pokušava stavljanje inflacije pod kontrolu je referentna kamatna stopa centralne banke. On ukazuje i da je drastičan i neuobičajeno veliki rast američkih kamata koje su sad skoro 3,5% i da to govori da je na pragu neka kriza.

– Ako se pogledaju berze – kada pada zlato, raste dolar. Kada centralna banka Sjedinjenih Američkih Država podigne kamatu, oni pojačavaju dolar i on je inflatoran za sve ostale. Tako se sada, i pred toga što cena nafte miruje, čak je i u padu, ne može osetiti taj efekat jer je dolar obračunska jedinica u kojoj je nafta. Dakle, dolar raste i anulira pad cene nafte tako da je to i dalje inflatorni pritisak što se tiče energenata, hrane, sirovina… – ukazao je Musabegović.

On je ocenio da je Srbija na vreme prepoznala opasnost od dolara – spoljni dug je uglavnom u evrima, a manji deo, 10% u dolarima. On je ukazao da je Narodna banka Srbije na vreme počela da povećava referentnu kamatnu stopu i da će je i dalje povećavati, sve dok se inflatorni pritisak ne smanji.

– Imali smo poljoprivrednu sezonu koja je donekle trpela u avgustu, do suša, sada se nadam da će kiše obnoviti akumulaciju, tako da ćemo imati dovoljno struje. A ako bude kišna jesen, biće je i za izvoz – očekuje Musabegović.

On je istakao da će građanima koji imaju kredite s varijabilnim kamatnim stopama rata biti povećana.

– Nije lako proceniti koliko će to povećanje biti na kreditu od 50.000 EUR uz rok otplate od 25 godina, zato što je oročenost bitna. Kod fiksne mesečne rate od, recimo, 250 EUR u dinarskoj protivrednosti, ako se ništa ne promeni, veći deo rate odnosi se na otplatu kamate, te je taj deo osetljiv na promene – ukazuje Musabegović, dodajući da će klijente koji imaju kredit 10 i više godina, promene euribora mnogo manje pogoditi.

Musabegović očekuje da će NBS napraviti neki plan zaštite korisnika kredita.

– Ako neko ko već ima kredit koji košta 4,5%, a banka daje mogućnost da se pređe na fiksnu kamatu, koja bi bila 5,5%, to treba da iskoristi. Mislim da u ovom trenutku, zbog neizvesnosti, može da se pređe na fiksnu kamatu, ali to zavisi i od toga u kom je periodu otplata kredita. Ako je u kasnijem, nema potrebe, a ukoliko je u pitanju rani period, može se preći na fiksnu kamatu – savetuje Musabegović.

Rata za kredit od 50.000 EUR viša do 50 EUR

– Rata za kredit od 50.000 EUR, koja je između 240 i 245 EUR, mogla bi da poraste od 30 do 50 EUR mesečno, a do kraja godine čak za 60 EUR – rekao je Ismail Musabegović i dodao da “ako je kredit veći, ti iznosi mogu biti i preko 100 EUR”, prenosi sajt Dnevnik.

Izvor: Blic