Dobrodošli u strašni novi svet inflacije
Svet je prošle nedelje sa strahom u očima promatrao kako je krah na britanskom tržištu naterao Bank of England (BoE) da planove za kvantitativno olakšanje zameni spektakularnom intervencijom na tržištu državnih obveznica – “u kojoj god količini je to potrebno” – da bi spasila penzioni sistem države.
Zasad se čini da je debakl ostao ograničen na Britaniju. Međutim, šta ako Ujedinjeno Kraljevstvo nije izuzetak i samo je zbog zlosretne želje za ekonomskim rastom ministra finansija Kwasija Kwartenga postalo prva ilustracija nove svetske realnosti?
Vreme je da se suočimo sa činjenicama: doba monetarne stimulacije bez inflacije koje je omogućila globalizacija – i nakon toga produbile serijske krize – je gotovo. To donosi mnoštvo neželjenih posledica na cene raznih vrsta imovine i posebno na prinose obveznica, kao što to već i vidimo. Bilo koji idući krah na tržištu deonica neće nestati lako, čarobnim štapićem centralnim banaka. Pozdravite se s praksom Greenspana, Bernankea i Draghija, koji su smanjivali kamatne stope kad god bi zadrhtala tržišta.
Centralne banke se, barem po onome šta govore, i dalje čvrsto drže stava da je inflacija prolazna i da će se ona, ako smo spremni da preguramo recesiju, na kraju vratiti na ciljani nivo od oko dva posto.
Prinosi na 30-godišnje britanske državne obveznice snažno su oscilovali ovih dana | Bloomberg
Još u osamdesetim godinama prošlog veka, tadašnji je šef Federalnih rezervi Paul Volcker pokrenuo globalnu recesiju podizanjem kamatnih stopa na 20 posto kako bi iz sistema istisnuo inflaciju. Konvencionalni stav je da je taj potez zaslužan za gotovo četiri decenije rasta uz nisku inflaciju: takozvano razdoblje “Velike umerenosti”.
Međutim, to nije baš ono što se desilo osamdesetih i početkom devedesetih. Do trenutka do kad smo se rešili Volckerove recesije, Kina je počela proces investicija, razvoja i postepenog otvaranja trgovini. To je svetsku ekonomiju pretvorilo u vrlo drugačije mesto. Zahvaljujući rastu međunarodne trgovine, a ne monetarnoj politici, inflacija je bila ograničena, a ekstremno siromaštvo je počelo da se smanjuje.
Uverljivi dokazi o neefikasnosti monetarne politike pri upravljanju inflacijom vidljivi su iz neuspeha da sve ekstremniji potezi centralnih banaka pri relaksiranju monetarne politike tokom ranog 21. veka dovedu do rasta potrošačkih cena. Takva istorijska monetarna evolucija vodila je tačno prema finansijskoj nestabilnosti koja je izazvala svetsku finansijsku krizu 2008. i krah na tržištu britanskih državnih obveznica.
Međutim, udeo koji svetska trgovina ima u globalnom bruto domaćem proizvodu je od 2008. znatno opao. Zbog finansijskih kriza i Trumpovog trgovinskog rata, taj udeo je pao s maksimalnih 61 odsto u 2008, na 52 odsto u 2020, što je i najniži udeo još od 2003. godine. Od tada smo, naravno, imali pandemiju, rat u Evropi, sve jače manifestacije klimatskih promena i najveći poremećaj u distributivnim lancima u ovoj generaciji.
Udeo svetske trgovine u BDP-u je počeo da opada
Gledajući inflaciju kroz prizmu globalne trgovine, nije verovatno da će se vratiti stabilnost cena, čak i nakon što izađemo iz pre-će-je-biti-nego-da-neće recesije. Svaki put kad centralne banke pokušaju da stimulišu ekonomiju, to će imati brže inflatorne posledice. Fleksibilnost nestaje, a s njom i šanse za bilo kakva značajna srednjeročna smanjenja enormnih zaliha koje su centralne banke nagomilale tokom godina kvantitativnog popuštanja. Odgađanje primene programa stezanja monetarne politike u BoE bi jako lako mogao biti početak trenda, nešto o čemu bi Evropska centralna banka i Federalne rezerve trebalo da vode računa. Mi ćemo se s kvantitativnim popuštanjem možda morati saživiti u puno dužem roku neto što smo mislili.
Kad su prinosi pod pritiskom u dužem razdoblju, odluke o raspodeli imovine postanu pogrešne i, kao što je to bilo tokom finansijke krize 2008, često se manifestuju na dramatične i neočekivane načine jednom kad sve počne da ide po zlu. Kao što je to Warren Buffett primetio, tada dobijemo priliku da vidimo ko pliva nag.
Veliki deo sveta i dalje očekuje povratak na neki tip normalne niske inflacije zbog čega se prinosi na obveznice trenutno nalaze u ničijoj zemlji između porasta potrošačkih cena i referentnih kamatnih stopa. Ono što je gotovo sigurno je da to ne predstavlja nikakav vid dugoročne ravnoteže i da prinosi na obveznice nisu ni blizu diskontiranja uporne inflacije.
Treba strahovati da je Britanija samo vodeća u novoj globalnoj realnosti prinosa i vesnik novih vremena za sve ostale.
Izvor: Adria Bloomberg
