Nismo se pošteno pozdravili ni sa krizom uzrokovanom, virusom korona, a na vrata svetske privrede, a samim tim i srpske, zakucala je nova – energetska koja je bila okidač za mnoge poremećaje na tržištu, uključujući i one vezane za rekordnu inflaciju.
Neizvesnost oko rata u Ukrajini uslovljava i strahove privrednika jer ekonomski izgledi u evrozoni, prema procenama struičnjaka,postaju sve mračniji a težina posledica biće u direktnoj vezi sa dužinom trajanja ratnih dešavanja. Ako rat potraje, procene su da će posledice biti dramatične za globalnu ekonomiju i privredu, zbog čega strahovi srpskih privrednika nisu mali kako će se u njoj snaći.
Zajednička ocena onih sa kojima je “Blic Biznis” razgovarao svode se na četiri ključne stvari koje im stvaraju glavobolju: inflacija, cena energenata, kamatne stope, kvalifikovana radna snaga. U suštini, oko njih će se, i bukvalno, vrteti sve a kako će se iz te svetske vrteške izvući za “Blic Biznis” govore neki srpski privrednici.
Radoslav Veselinović – ”Galeb grupa”
– Velika je neizvesnost za privrednike zbog cene ali i mogućeg nedostatka energenata. Država doduše u značajnoj meri sama snosi troškove enormnog povećanja kilovata na svetskom tržištu ali je pitanje dokle će to moći. Ukoliko dođe do daljeg poskupljenja ili pak nedostatka gasa i struje na tržištu onda je jasno da će srpska privreda imati posledice. Posledice su već vidljive i zbog stagnacije i nepovoljnih privrednih kretanja u evrozoni što se odražava i na srpsku privredu jer je evidentan pad potražnje za neke srpske proizvode. Na tu muku treba nadovezati i onu koja se odnosi na izuzetno visoku stopu inflacije koja je daleko veća nego što je stopa privrednog rasta. Inflacija znači i porast kamatnih stopa i povećanja troškova zaduživanja, što utiče na smanjenje profitabilnosti preduzeća, posebno onih koja su se zadužila za razvoj i nove investicije.Pri tom, kod naše grupacije je problem povećanje cena sirovina za gotovo 100 posto. Uz sve to i nedostatatak kvalifikovane radne snage je muka pa se moraju angažovati i nestručni kadrovi koji se moraju edukovati.
Toplica Spasojević – “ITM Sistem”
– Struja za privredu je poskupela i za megavat plaćamo 95 evra a ako do povećanja opet dođe ,može da predstavlja veliki problem. Rat Rusije i Ukrajine srpskim privrednicima je učinio nedostupnim rusko tržište na koje smo izvozili robu u vrednosti od milijardu evra. Tu je i inflacija koju centralne banke pokušavaju da zaustave dizanjem kamatne stope. Visoka kamatna stopa podiže i cenu zaduživanja što privredu sprečava da investira a to utiče na smanjenje profitabilnosti preduzeća, odlaganje ili odustajanje od pojedinih investicionih projekata, što usporava privredni rast. Sve to verovatno će uticati i na smanenje obima direktnih stranih inveticija, koje su prošle godine u Srbiji bile oko 3,7 milijardi evra. Može se desiti da zbog krize u Evropi dođe i do pada doznaka naših radnika koji rade u inostranstvu što može usloviti platni deficit.
Zoran Matijević – Industrija mesa “Matijević”
– Nama najveći strah predstavlja eventualno dalje poskupljenje struje i gasa. Ako do toga dođe, to će sigurno uticati na našu proizvodnju. Tu je i inflacija koja je sve veća a to nije dobar saveznik za privrednike. Cena rada id gore od Nove godine a na tržištu nema kvalitetne radne snage pa smo prinuđeni da plaćamo nestručne radnike iz Nepala, Gvatemale i drugih država. Poseban problem privrednicima predstavlja investiranje u razvoj jer zbog povećanja kamatnih stopa, novac postaje sve skuplji. I ono što je sigurno strah mnogih privrednika to je nedostupnost ruskog tržišta i u tom delu posebno su pogođeni oni koji proizbvode jabuke.
Dragoljub Rajić – koordinator Mreže za poslovnu podršku
– Privrednike, posebno one male, brinu povećana opterećenja za struju koja je značajno poskupela ali i određeni parafiskalni nameti. Bojazan postoji i zbog visoke inflacije zbog čega su i krediti poskupeli odnosno kamatne stope su značajno uvećane. Tui su i 7usluge banaka koje su u odnosu na prošlu godinu tri puta veće. Pored toga, u poslednjih godinu dana, povećan je dug države i velikih sistema prema malim dobavljačima. Država duguje građevinskim preduzećima ali i IT sektoru a kriza duga može da bude opasnost za njih jer je oko 98 posto zaposlenih iz privatnog sektora radi u mikro i malim preduzećima i predzetnika. Oni su zato ugroženi jer su se rokovi plaćanja povećali u svetu i kod nas sa 30, koliko je bilo pre krize, na gotovo 60 dana. Istovremeno i rokovi isporuke sirovina, pre svega onih iz Kine, a samim tim i proizvoda, kasne, što je čitav ciklus značajno produžilo. U tom nepovoljnom stanju firme moraju da plaćaju obaveze državi i zaposlenima jer se ne usuđuju da otpuste radnike koji su obučeni jer će na tržištu teško doći do novih kvalifikovanih.
Izvor: Blic
