Na deviznom tržištu vrednost dolara prema korpi valuta je blago opala. Indeks dolara, koji pokazuje vrednost američkog dolara u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, iznosi oko 109,59 poena, dok je juče u ovo vreme iznosio 109,70 poena.
Istovremeno, kurs dolara prema japanskoj valuti porastao je sa jučerašnjih 143,05 na 143,25 jena.
Ali američka valuta je oslabila u odnosu na evropsku, pa je cena evra dostigla 1,0005 dolara, dok je juče u ovo vreme bila 0,9970 dolara.
Cene nafte su, pak, blago porasle, posle jučerašnjeg oštrog pada. Cena barela na londonskom tržištu porasla je za 0,40 odsto, na 91,20 dolara, dok je na američkom barel poskupeo za 0,31 odsto, na 85,35 dolara.
Azijske berze prate pad Vol Strita
Na azijskim berzama su u petak cene deonica pale, kao i na Vol Stritu dan pre, jer središnje banke zapadnih zemalja zbog visoke inflacije podižu kamatne stope, dok se rast svetske privrede usporava. MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, bio je oko 7 sati u minusu oko 1 posto. Pritom je na Tokijskoj berzi Nikei indeks skliznuo 1 posto, dok su cene deonica u Hong Kongu, Južnoj Koreji, Šangaju i Australiji pale između 0.4 i 1.4 posto.
Tako azijske berze prate jučerašnji pad Vol Strita, kada je Dow Jones oslabio 0.6 posto, S&P 500 oko 1.1, a Nasdaq indeks 1.4 posto.
Bio je to drugi put u poslednja tri dana, otkako je objavljen podatak o većoj nego što se očekivalo inflaciji u SAD-u, da su indeksi znatno pali. To je posledica nesigurnosti ulagača po pitanju povećanja kamatnih stopa američke središnje banke.
Većina analitičara očekuje da će čelnici Feda na sednici sledeće nedelje ponovo, treći put u nizu, povećati ključne kamate za 0.75 postotnih bodova. Ali, pojavile su se i špekulacije da bi Fed mogao da poveća kamate i za ceo postotni bod.
Juče objavljeni podaci o potrošnji u maloprodaji i padu broja zahteva za pomoć nezaposlenima pokazuju da je situacija na tržištu rada dobra, a potrošnja snažna. To, pak, znači da bi inflacija mogla da se zadrži na visokom nivou, što bi primoralo Fed na dalje zaoštravanje monetarne politike.
Upozorenja MMF-a i Svetske banke
Loše na tržišta kapitala utiče i usporavanje rasta globalne privrede, na šta su juče upozorili Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka.
MMF je za oktobar najavio novo smanjenje procena rasta globalne privrede, nakon što je već u julu smanjio procenu na 3.2 posto u ovoj godini, a 2.9 posto u sledećoj. Neke će zemlje sledeće godine uroniti u recesiju, ali još je prerano reći hoće li doći do globalne recesije, poručio je MMF.
Svetska banka je, pak, poručila da globalna privreda možda kreće prema recesiji, s obzirom na to da središnje banke u svetu zbog visoke inflacije istodobno povećavaju kamate.
Tri najveće svetske privrede – SAD, Kina i evrozona – beleže oštro usporavanje rasta i čak bi i jedan umereni udarac mogao svetsku privredu gurnuti u recesiju, poručuje Svetska banka.
Njen glavni ekonomista poručio je i to da ga zabrinjava mogućnost stagflacije, razdoblja sporog rasta privrede, a visoke inflacije.
Zbog toga ulagače nisu ohrabrili ni bolji nego što se očekivalo podaci o industrijskoj proizvodnji, potrošnji i investicijama u Kini.
Izvor: SEEbiz
