Srbija je na listi zemalja koje su ispunile minimalne zahteve fiskalne transparentnosti za 2022. godinu, objavljeno je u Izveštaju Stejt Departmenta o fiskalnoj transparentnosti za ovu godinu.
Iako je ministar finansija Siniša Mali vest ocenio kao uspeh reformi, organizacija „Transparetnost Srbija“ ukazuje da se država na ovoj listi nalazi već deceniju unazad, a da drugi pokazatelji ukazuju na to da transparetnost javnih finansija nije na zavidnom nivou.
Od 141 zemlje koje su analizirane, 72 države ispunile su minimalne zahteve fiskalne transparentnosti, dok je 69 zemalja ocenjeno nedovoljno transparentno, zaključeno je u Izveštaju.
Na spisku zemalja koje su ispunile minimalne zahteve, pored Srbije od zemalja iz okruženja, na spisku se nalaze: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Severna Makedonija, Slovenija, Bugarska. Na toj listi, između ostalih, su takođe: Argentina, Burkina Faso, Čile, Kolumbija, Fidži, Meksiko, Grčka, Indija, Peru, Portugal, Singapur…
U Izveštaju Stejt departmenta navodi se da fiskalna transparentnost informiše građane kako se troše državni i poreski prihodi, transparentnost pruža građanima uvid u državne budžete, a građani tako mogu da pozivaju Vlade na odgovornost.
„Za ovaj Izveštaj, minimalni zahtevi fiskalne transparentnosti uključuju ključna budžetska dokumenata koji su javno dostupni, potpuni i pouzdani. Takođe, procenjuje se transparentnost procesa prilikom dodele državnih ugovora i dozvola za eksploataciju prirodnih resursa“, navodi se u Izveštaju.
Koje ugovore će nadzirati novi softver Ministarstva finansija?
Godišnji pregledi fiskalne transparentnosti, kako piše u Izveštaju, država koje primaju pomoć SAD, pomažu da se osigura da će se novac američkih poreskih obveznika koristiti na odgovarajući način.
Ministarstvo finansija je povodom objavljivanja ovog Izveštaja saopštilo da je Srbija na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno, odnosno prepoznaje se kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac.
Državni sekretarijat SAD-a svake godine od 2008. ocenjuje fiskalnu transparentnost zemalja širom sveta, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.
Ministar finansija Siniša Mali ocenio je Izveštaj kao rezultat svih do sada sprovedenih reformi u javnim finansijama.
Koliko nas je koja vlast zadužila?
„To su odlične vesti i pokazuju nam da uspešno vođenje javnih finansija ne znači samo dobro upravljanje novcem građana, već taj proces mora biti i apsolutno transparentan jer građani moraju znati na šta se troši njihov novac“, rekao je Mali nakon objavljivanja Izveštaja, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.
Vest dobra, ali nije novi uspeh
Vest iz Vašingotna je van sumnje pozitivna, ali ne i odlična kako to predstavlja Ministarstvo finansija i ministar Mali, ocenjuju iz organizacije Transparentnost Srbija.
Zapravo, ne radi se ni o kakvom novom uspehu Srbije već samo o konstatanciji.
Kako se može videti iz Izveštaja američke Vlade za prethodne godine, a trenutno su dostupni za period 2012-2022, Srbija je sve to vreme bila u krugu zemalja za koje State Department tvrdi da ispunjavaju “minimalne standarde fiskalne transparentnosti”, navodi Transparetnost Srbija.
Znatno detaljniji prikaz transparentnosti budžeta daje međunarodno istraživanje Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index – OBI), koje uzima u obzir daleko veći broj parametara i rangira zemlje prema stepenu ispunjenosti standarda.
Prema poslednjem objavljenom istraživanju Srbija se nalazi na 59 mestu od 120 zemalja, što je svrstava u zemlje sa „ograničenom transparentnošću budžeta“.
Izvor: Novaekonomija.rs
