Od Arapa Srbiji kredit od milijardu dolara: Šta kažu ekonomisti
Ministar finansija Siniša Mali potpisao je juče sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima sporazum o kreditu od milijardu dolara.
Kako prenose mediji, a i prema izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji predvodi posetu UAE, kredit je veoma povoljan, čak 2,5 jeftiniji nego što bismo dobili na tržištu.
„Ovaj sporazum je kao poklon i ogromna podrška Srbiji“, poručio je Vučić iz prestonice male, ali bogate države u Golfskom zalivu uz objašnjenje da se radi o kreditu sa kamatom od tri odsto, mada bez preciziranja koji je rok otplate.
„Nama u januaru dospevaju obaveze starih kredita koje moramo da vraćamo, a moramo da kupujemo mnogo gasa i električne energije“, rekao je Vučić i dodao da tim novcem država obezbeđuje punu likvidnost i solventnost.
Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, ovo jača naše javne finansije.
„Vraćamo neke stare kredite, ali imamo i mogućnost da reagujemo kod uvoza gasa i električne energije“, ocenio je on dodajući da ne bismo dobili kredit da nije poznanstva Vučića i šeika Muhameda bin Zajeda.
Takođe je rekao da ćemo zbog niže kamate od tržišne uštedeti 40 do 45 miliona dolara.
Ekonomista Libeka Mihailo Gajić objašnjava da UAE sada imaju mnogo novca zbog visokih cena nafte i traže gde će da ih plasiraju.
„Mnogo je poslovnih kombinacija između Srbije i UAE, od Beograda na vodi, Al Dahre i kupovine poljoprivrednog zemljišta po Srbiji, privatizacije PKB-a… Mi ni ne znamo detalje tih poslovnih kombinacija“, napominje Gajić.
Prema njegovim rečima, Srbija ove godine mora da vrati više od tri milijarde evra kredita čije glavnice dolaze na naplatu, dok kamatne stope na tržištu rastu.
„Više nema jeftinog novca, a svako povećanje kamatne stope za jedan odsto znači rast rashoda u budžetu za 30 miliona evra. To je funkcionisalo super dok su kamate padale, a mi zanavljali skuplje kredite jeftinijim. Za zelene obveznice dobili smo jedan odsto kamatnu stopu. Tako smo u poslednjih pet, šest godina smanjili troškove za kamate sa tri odsto na oko 1,7 odsto BDP-a. A sada je suprotna situacija“, ističe Gajić.
Krajem avgusta država se zadužila za 33 milijarde dinara u dinarima jednogodišnjim obveznicama sa prinosom od 3,9 odsto.
Početkom septembra smo emitovali pet milijardi dinara desetogodišnjih obveznica sa prinosom od 6,8 odsto.
„Nemamo informaciju koji je rok kredita, ali ako je dugoročan, to zaista deluje kao poklon, ali ko zna šta smo im dali zauzvrat ovog puta“, zaključuje Gajić.
Javni dug je na kraju jula iznosio 31,46 milijardi evra, što je 53,5 odsto procenjenog BDP-a za 2022. godinu.
Srpski ministar finansija, tada Lazar Krstić je već 2014. godine potpisao ugovor o zajmu od milijardu dolara na 10 godina sa kamatnom stopom od dva odsto, čime je, tada je kalkulisano, ušteđeno oko 40 miliona dolara godišnje na kamatnoj razlici.
Zanimljivo je da je i tada tržišna kamata bila oko 7,5 odsto, kao što je i sada prema izjavama naših zvaničnika.
Dve godine kasnije za vreme ministra finansija Dušana Vujovića uzeli smo još jedan kredit od Fonda za razvoj Abu Dabija, takođe od milijardu dolara sa kamatnom stopom od 2,25 odsto, mada su tada kamate na dug Srbije na tržištu već pale na ispod četiri odsto.
Izvor: Danas
