Šta treba znati pre nego što isprobate 4-dnevnu radnu nedelju

Iako ne postoji lak način da se otklone nedoumice o tome kako (i koliko) radimo, istraživanja nam govore da bez obzira šta radimo, holistički, dugoročni fokus na dobrobit radne snage je najbolji put ka sreći i prosperitetu.

Možda je odgovor četvorodnevna radna nedelja. Ili je možda nešto drugo. Ali moramo početi sa poštenom procenom o tome kako produktivnost i kompromisi sa vremenom utiču na dobrobit radnika. Pre nego što isprobaju četvorodnevnu radnu nedelju, poslodavci moraju da budu svesni dva važna faktora. Prvo, smanjenje broja sati takođe mora biti praćeno revizijom ili čak smanjenjem radnog opterećenja. Drugo, vreme na poslu moglo bi postati još intenzivnije i stresnije za radnike, čak i ako postoji korist od produktivnosti.

Uprkos dobicima koje su radnici ostvarili tokom pandemije Covid-a u povećanju fleksibilnosti u mestu gde rade, veća opterećenja su značila da postoji malo zastoja u sistemu za ljude da odvoje vreme i da se oporave. Efekti su očigledni. U 2020, 62% ljudi je izjavilo da su doživeli sagorevanje „često” ili „izuzetno često” u prethodna tri meseca, a 2021. 67% radnika je izjavilo da su se stres i sagorevanje povećali od pandemije. Možda nije iznenađenje da inicijative kao što su četvorodnevna radna nedelja, daljinski i hibridni rad, neograničeno plaćeno slobodno vreme i pravo na prekid dobijaju na popularnosti u pokušaju da se izbore sa ovim velikim opterećenjem, uvek uključenim na kulturu.

Ali da li ova rešenja zaista nude promene za radnike? Da li mogu da pomognu zaposlenima i menadžerima da rebalansiraju zahteve? Naš rad u istraživačkom centru UK Digital Futures u Work (Digit) Research Centre, koji finansira ESRC, sugeriše da su odgovori na ova pitanja komplikovani i na njih nije lako odgovoriti bez rešavanja pravog problema: pitanja prevelikog opterećenja i intenziviranja. Fokusiranjem na to gde i kada radimo, čini se da su kreatori politike izgubili iz vida kako i koliko radimo.

Ilustracije radi, u nedavnoj studiji o prelasku Novog Zelanda na četvorodnevnu radnu nedelju, istraživači Helen Delaney i Catherine Casey otkrile su da ne samo da je posao intenziviran nakon promene, već i pritisci menadžera oko merenja učinka, praćenja i produktivnosti. Zaista, nekoliko cenjenih studija o četvorodnevnoj radnoj nedelji se promoviše u medijima na osnovu toga da produktivnost ne bi trebalo da padne (ili bi trebalo da se poveća) ako se promenom dobro upravlja.

Teško da može biti održivo ili razumno očekivati da će već iscrpljeni zaposleni nastaviti da rade sa postojećim obimom posla sa jednim danom manje u nedelji, zbog čega, iako podržavamo inicijative za četvorodnevnu radnu nedelju, poslodavci moraju da budu svesni dva važna faktora. Prvo, smanjenje broja sati takođe mora biti praćeno revizijom ili čak smanjenjem radnog opterećenja. Drugo, vreme na poslu moglo bi postati još intenzivnije i stresnije za radnike, čak i ako postoji korist od produktivnosti. Evo šta lideri treba da shvate pre nego što isprobaju četvorodnevnu radnu nedelju.

Skraćivanje radnog vremena ne znači nužno smanjenje posla

Nažalost, uklanjanje pristupa poslu (dobrovoljno ili ne) ne znači da se i sam rad uklanja. Postojeća istraživanja sugerišu da je stepen u kojem ljudi vole da ostanu povezani van radnog vremena često zasnovan na individualnim razlikama i okolnostima. Takođe znamo da ostanak povezan sa poslom van radnog vremena može biti stresan, ali da dobrovoljnost, lična preferencija i uloga na poslu to mogu ublažiti.

Savremeni pristupi upravljanju učinkom takođe dovode u pitanje stepen do kojeg pojedinci zaista imaju izbor kada je u pitanju rad van radnog vremena. Istraživanja pokazuju da ljudi sa intenzivnijim radnim opterećenjem obično razmišljaju o poslu van radnog vremena i ne mogu da se isključe dok se njihovi problemi na poslu ne reše. S druge strane, naše sopstveno istraživanje je pokazalo da neki ljudi žele da budu u mogućnosti da se prijave na posao i ostanu povezani jer ih to više brine kada nemaju nadzor nad onim što se dešava, što ih sprečava da se osećaju pod kontrolom.

Kako organizacije i vlade razmatraju četvorodnevne radne nedelje, važno je da se istraživači pitaju kako se različite vrste slobodnog vremena pretvaraju u dobrobit i bolji učinak. Na primer, u četvorodnevnoj radnoj nedelji, da li imate ceo slobodan dan svake nedelje ili se radi četiri dana u toku nedelje što pomaže? Mogu li se dnevnici korišćenja vremena koristiti da pokažu da se ljudi zapravo isključuju sa posla kada su isključeni sa njega i upuštaju se u aktivnosti koje promovišu dobrobit i smisao? Da li različite grupe i oni sa obavezama nege imaju jednaku korist kada ne mogu da pristupe svom poslu u određeno doba dana ili nedelje?

Smanjenje sati ne bi trebalo da poveća intenzitet rada

Novozelandski pilot četvorodnevne radne nedelje otkrio je da, kako bi se uklopili u svoj „pravi posao“, zaposleni su pravili kraće pauze i provodili manje vremena u druženju kako bi nastavili sa svojim merljivim zadacima. Prema Wired-u, dok su „neki radnici uživali u ‘uzbudljivom’ i ‘punom tempu'”, drugi su smatrali da su „hitnost i pritisak uzrokovali ‘povišeni nivo stresa’, zbog čega im je potreban dodatni slobodan dan da se oporave od povećanog intenziteta posla.“ Učesnici istraživanja su se žalili da više nema vremena za „zafrkanciju“ i da se guše kreativnost i inovativnost.

Probni period četvorodnevne radne nedelje na Novom Zelandu poziva na uzbunu, jer smanjenje radnih dana nije nužno stvorilo beneficije za dobrobit jer su se radnici borili da ispune zahteve svojih radnih uloga. Možda govori da je veliki deo publiciteta oko uspeha četvorodnevnog probnog perioda Microsoft-a u Japanu počivao na tome kako se produktivnost značajno povećala tokom perioda studije. Poslodavci će možda morati da budu oprezni kada je reč o promovisanju rezultata umesto blagostanja ako žele da se na njih gleda kao na ulaganje u ravnotežu između posla i privatnog života.

Pronalaženje rešenja

Iako su ideje o pravu na prekid ili četvorodnevnoj radnoj nedelji očigledno hvale vredne i dobronamerne, postoji opasnost u fiksiranju na određene inicijative. Četvorodnevna radna nedelja verovatno zvuči sjajno mnogim zaposlenima (a možda čak i njihovim menadžerima)! Ali, kao i kod mnogih stvari, uspeh leži u detaljima.

Ne postoji jednostavan način da se pozabavimo zabrinutošću oko toga kako (i koliko) radimo, ali naše istraživanje nam govori da je, bez obzira šta radimo, holistički, dugoročni fokus na dobrobit radne snage najbolji put ka sreći i na blagostanju. Možda je odgovor četvorodnevna radna nedelja. Ili je možda nešto drugo. Ali moramo početi sa poštenom procenom o tome kako produktivnost i kompromisi sa vremenom utiču na dobrobit radnika.

Izvor: Biznis podrška