Ne postoji građanin u Srbiji koji nije osetio poskupljenja. Potrošačke korpe sve su manje, novčanici sve tanji, a poskupljenja ne prestaju. Najviše je, za poslednjih mesec dana, poskupelo meso, neke vrste čak skoro 19 odsto, kao što su pileća krilca, ali ni ostale namirnice ne zaostaju. Skuplje su i osnovne namirnice, kao i pojedine vrste povrća.
Redakcija portala Nova.rs uporedila je cene hrane u razmaku od mesec dana. Poredili smo cene proizvoda istih proizvođača u istoj prodavnici jednog lanca marketa u Beogradu, a poskupljenja se uočavaju kod gotovo svih proizvoda.
Meso sve skuplje
Meso polako, ali sigurno, postaje sve veći luksuz na trpezama u Srbiji.
Tako je kilogram svinjskog buta 20. jula koštao 709, dok je samo mesec dana kasnije, 20. avgusta njegova cena iznosila 750 dinara.
Juneći but je meso koje je i pre nego što je inflacija u Srbiji uzela maha, bilo skupo.
Ipak, ni ono ne ostaje imuno na poskupljenja. Tako je u julu kilogram ovog mesa koštao 1.300, dok sada košta 1.360 dinara.
Što se tiče pilećeg filea, njegova cena je u julu iznosila 792 dinara po kilogramu. U avgustu nismo uspeli da pronađemo meso istog proizvođača u prodavnici u kojoj smo poredili cene, ali se ista vrsta mesa, samo drugog proizvođača, prodaje po ceni od čak 900 dinara. Dakle, isti proizvodi različitih proizvođača cenovno se razlikuju i preko 13 odsto.
Pileća krilca, jedno od najjeftinijih delova pileta, takođe više nije jeftino kao što je ranije bilo.
Sada kilogram krilaca košta 350 dinara, dok je u julu njegova cena bila 295 dinara. Dakle, kilogram ove vrste mesa za mesec dana poskupela su za čak 18,64 odsto, što je najveće poskupljenje koje je naša redakcija zabeležila.
Cene osnovnih namirnica – zamrznute ili ipak ne?
Poredili smo i cene jaja. Tako je ista vrsta, istog proizvođača, u istoj prodavnici, jedan od retkih proizvoda koji nije poskupeo – za mesec dana, cena 10 jaja ostala je ista, te iznosi 210 dinara.
Litar mleka od 2,8 odsto mlečne masti, i pored ograničene marže koje trgovci mogu da ubiraju, takođe je poskupelo.
U julu je tako ovaj proizvod koštao 125 dinara, dok je sada nešto skuplji, te košta 130 dinara.
Kilogram jogurta od 2,8 odsto mlečne masti takođe je poskupeo. Umesto 135 dinara, koliko je ovaj proizvod koštao u julu, sada je za njega potrebno izdvojiti 145 dinara.
Uredbom Vlade Srbije ograničena je i marža za belo brašno T-400 i T-500 u pakovanjima do pet kilograma. Međutim, obe vrste brašna su u proteklih mesec dana poskupela za deset dinara. Tako je kilogram belog brašna T-400 koštalo 75 dinara, a T-500 69, dok su sada njihove cene 85, odnosno 79 dinara po kilogramu.
Međutim, cena suncokretovog ulja, kako je propisano Uredbom o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, ostala je nepromenjena, te još uvek iznosi 200 dinara po litru.
Kilogram kristal šećera pre mesec dana koštao je 97 dinara.
Međutim, kada smo u istu prodavnicu otišli mesec dana kasnije, ovog proizvoda nije bilo.
Ne samo da nije bilo šećera u pakovanju od jednog kilograma, već nije bilo nijedne vrste belog šećera. Iako su rafovi potpuno prazni, potrošače u prodavnici čeka i već dobro poznato obaveštenje, da ne kupuju više od pet kilograma šećera u jednoj kupovini.
Povrće – cene variraju
Povrće je kategorija hrane u kojoj jeste došlo do poskupljenja, ali se određeni proizvodi ipak mogu “pohvaliti” smanjenjem cena.
Tako je kilogram mladog krompira pre mesec dana koštao 100 dinara, dok je sada njegova cena ipak nešto niža – 95. Slična je situacija i sa paradajzom. Kilogram ovog proizvoda u julu je koštao 130, dok sada njegova cena iznosi 120 dinara.
S druge strane, krastavac i tikvica su poskupeli.
Tako je za kilogram krastavaca u julu bilo potrebno izdvojiti 100, a za tikvice 60 dinara, dok potrošači za ova dva proizvoda sada plaćaju 130, odnosno 65 dinara po kilogramu.
Dokle će cene rasti?
Već mesecima ekonomisti upozoravaju da će cene rasti do kraja godine, a u trenutku kada Vlada ukine Uredbu o ogrnaičenju cena osnovnih namirnica – čeka nas prava eksplozija cena.
Nedavno je profesorka Ekonomskog fakulteta dr Danica Popović u intervjuu za Nova.rs rekla da su osnovni razlog za poskupljenja očekivanja, i to dvostruka.
“Najpre, svi smo svedoci da su se cene hrane udvostručile. Uz rast cena goriva, tu je bitno doprinelo i dugogodišnje smanjenje stočnog fonda. Sada su se te dve sile spojile: mesa je sve manje, a cene će rasti. Tu za sada spasa nema – niti ko nudi jeftinije meso, niti kupci smanjuju tražnju”, rekla je ona.
Muke potrošača
Prema rečima Dejana Gavrilovića, predsednika Udruženja za zaštitu potrošača “Efetkiva”, s obzirom na to da primanja procentualno ne prate rast inflacije i poskupljenja svega, ne samo hrane, sigurno je da će potrošači sve teže da izlaze na kraj sa tim. Nešto će morati da trpi – ili će se smanjiti kvalitet ili količina hrane, ili će trpeti nešto drugo, poput računa, odeće, obuće, obrazovanja i slično.
“Problem je sve veći, sigurno će negativno uticati na budžet potrošača, ali će verovatno uticati i na prihode države, jer kad cene rastu i potrošači nemaju dovoljno novca da kupuju kako su ranije kupovali, nego momraju da vrše redukciju određenih potrošačkih navika, onda će i država verovatno imati i manji priliv PDV-a”, kaže sagovornik Nova.rs
Gavrilović smatra i da će cene nastaviti da rastu, ali dokle će to ići i kada će se poskupljenja zaustaviti, u ovom trenutku niko ne može da precizira.
Izvor: Nova.rs
