Globalna inflacija konačno usporava, ali će centralne banke još dugo biti na oprezu
Globalna inflacija konačno počinje polako da usporava, iako su njeni sadašnji nivoi daleko od priželjkivanog cilja političara i ekonomista.
Kako se privredni rast usporava, cene ključnih sirovina — od nafte do bakra i pšenice — su se hladile poslednjih nedelja, smanjujući pritisak na cenu proizvodne robe i hrane, dok se lanci snabdevanja polako oporavljaju od pandemije.
Nakon najgoreg cenovnog šoka u decenijama, brzina kojom će stizati olakšanje će varirati, a posebno će evropske zemlje i dalje osećati pritisak. Ali za svet u celini, analitičari JPMorgan Chase & Co. procenjuju da će inflacija potrošačkih cena pasti na 5,1 odsto u drugoj polovini ove godine — otprilike polovinu onoga što je bila tokom šest meseci do juna.
Kako piše Bloomberg, to ne znači rani povratak na prigušenu inflaciju u kojoj je veliki deo sveta “uživao” pre dvostrukih šokova Covida-19 i rata u Ukrajini ili skori kraj monetarnog pooštravanja.
Zakupnine prostora i radno intenzivne usluge će verovatno nastaviti da budu sve skuplje, sa zategnutim tržištem rada i porastom zarada. A na delu su i šire sile, od usporavanja globalizacije do slabog rasta radne snage, koje mogu zadržati pritisak na cene da rastu.
Vodeće globalne centralne banke, koje nisu videle da dolazi pandemijski cenovni šok, spremne su da nastave sa povećanjem kamatnih stopa čak i kada je inflacija preša svoj vrhunac. Očekuje se da će Federalne rezerve, Evropska centralna banka i Banka Engleske ponovo povećati stope u septembru.
Predsednik Feda Džerom Pauel (Jerom Powell) ostavio je otvorena vrata za još jedno povećanje od 75 baznih poena sledećeg meseca, govoreći pred svojim kolegama centralnim bankarima u Džekson Holu u petak da je nedavno opadanje inflacije u SAD “daleko ispod” onoga što kreatori politike žele da vide.
Sledećeg dana, članica Izvršnog odbora ECB Izabel Šnabel (Isabel Schnabel) rekla je da “centralne banke moraju da deluju snažno.
Neke centralne banke koje su brže od Feda podigle stope mogle bi da iskoriste prednosti hlađenja cenovnih pritisaka da zaustave svoje poteze zaoštravanja.
Češka narodna banka je ovog meseca ostavila politiku nepromenjenom, dok se očekuje da će brazilska centralna banka učiniti isto u septembru. A novozelandska rezervna banka je možda pri kraju svojih agresivnih poteza.
Evropa je, međutim, i dalje u problemima, sa cenama energenata sedam puta višim nego prošle godine u isto vreme.
Predviđa se da će se inflacija u evrozoni ubrzati iznad julskih rekordnih 8,9 odsto, a Citigroup Inc. predviđa da bi mogla da premaši 18 odsto u Velikoj Britaniji, delom zato što je ograničenje na račune za energiju upravo ukinuto. Sve vrste nekada malo verovatnih predloga, od nacionalizacije do racionalizacije moći, iznešene su za rešavanje krize.
Nasuprot tome, SAD će doživeti najbrži pad inflacije među razvijenim ekonomijama, delimično zahvaljujući snazi dolara, kažu ekonomisti JPMorgana.
To neće sprečiti Fed da se duže zadrži na takozvanoj restriktivnoj teritoriji. Ana Vong (Anna Wong), vodeći ekonomista za američku teritoriju u Bloomberg Economicsu, očekuje da će Fed na kraju morati da podigne stope do nivoa od pet procenata kako bi oslobodio SAD problema sa inflacijom.
Izvor: Biznis.rs
