Raste potreba za više logističkih prostora za obradu i sakupljanje paketa za online trgovine, što pred preduzeća stavlja novi izazov – prenamenu zgrada
Pandemija je prethodnih godina uticala na transformaciju i prilagođavanje mnogobrojnih sektora na novonastalu situaciju. Sfera u kojoj su nove okolnosti kreirale izrazito velik broj novih trendova je građevina, gde je došlo do značajnog zaokreta u načinu na koji koristimo zgrade. Promena obrazaca poslovnog života, razvoj online trgovine i integracija obnovljivih izvora energije samo su neki od njih.
Brojni izazovi pred kojima se našla ova industrija predstavljaju ujedno i nove prilike za stvaranje pogodnijeg okruženja u budućnosti.
Stare zgrade dobiće nove namene
Tokom pandemije, mere javnog zdravlja pretvorile su domove u kancelarije, a poslovne zgrade ostavile praznima. Iako je, u međuvremenu, ublažavanje pandemije umanjilo ovaj trend, način na koji koristimo zgrade promenio se zauvek. Svedoci smo napretka daljinskog i hibridnog načina rada i sva je prilika da posećenost kancelarijama nikada više neće biti ista.
Ovo je pred stambene objekte postavilo novu vrstu zahteva – zadovoljavanje više potreba nego što je to ranije bio slučaj. Situaciju dodatno otežava i činjenica da do ove transformacije dolazi baš u periodu kada se suočavamo sa nedostatkom stambenog prostora, dok manjak materijala, radne snage i zemljišta doprinosi jazu između ponude i potražnje ovog dobra.
Kada je reč o poslovnim objektima, smanjena poseta poslovnim zgradama učinila ih je odjednom preobimnima. Istovremeno, raste potreba za više logističkih prostora za obradu i sakupljanje paketa za online trgovine, što pred preduzeća stavlja novi izazov – prenamenu zgrada u cilju ispunjavanja potreba tržišta.
ne u načinu primena zgrada u poslednje dve godine idu pod ruku sa regulatornim i društvenim pritiskom za većom energetskom efikasnošću. To zahteva bolje pristupe efikasnosti zgrada, odnosno projektovanja i naknadnog opremanja objekata u cilju smanjenja potrošnje energije, što podrazumeva i promene u sistemu upravljanja energijom zgrade.
Očekuje se da će građevinski standardi biti sve više fokusirani na pitanja upravljanja energijom. Postavljanje sistema solarne energije na krovovima zgrada biće uobičajeno, pa će tako one postati složeniji potrošači i proizvođači električne energije.
Digitalizacija
Pametne tehnologije, koje uključuju i pametna brojila, biće od suštinskog značaja za povrat električne energije u mrežu i pružanje uvida mrežnim operaterima u njeno korišćenje. Energetska tranzicija stvara veliku priliku za vlasnike zgrada da efikasnije upravljaju energijom i pomažu u balansiranju mreže. Upravo zato smo u kompaniji Eaton razvili pristup “Buildings as a grid”, koji mikromrežu pojedinačne zgrade, uz pomoć digitalne tehnologije, čini svestranijom i fleksibilnijom.
Ovim pristupom olakšavamo integraciju obnovljivih izvora energije, njenog skladištenja i infrastrukture za punjenje električnih vozila. Kako ukupan energetski sistem nastavlja sa transformacijom, digitalni sistemi će ponuditi potrebnu fleksibilnost i prilagodljivost u svakoj fazi proizvodnje i korišćenja energije.
Projekti koji pokazuju vrednost ovakvog pristupa su već u toku, a pametnije upravljanje postaće sve više prepoznato kao suštinski deo našeg odgovora na klimatsku krizu.
Bezbednost zgrada
Nova primena zgrada i povećana potražnja za električnom energijom, koja dolazi sa elektrifikovanim pristupima grejanju i transportu, dovodi do rasta bezbednosnih rizika. Pametni sistemi, koji predstavljaju vitalne tačke potencijalnih kvarova u strukturi zgrade, kao što su razvodne table i HVAC oprema, deo su kompleksnog i kohezivnog sistema i ne mogu se tretirati odvojeno. Zato se čini da će se u narednim godinama razvijati novi standardi za bezbednost zgrada, uključujući i standarde za sajber bezbednost
Veze između građevinskog i drugih sektora će se produbiti
Na preoblikovanje građevinskog sektora će svakako uticati i promene regulatornog okruženja, finansijska ograničenja, uticaj štetnih emisija gasova i drugih faktora na klimu, kao i potreba da se uključi širi skup zainteresovanih strana koje se suočavaju sa sopstvenim izazovima adaptacije poslovanja.
Odličan primer uticaja transformacije jednog privrednog sektora na drugi dolazi iz Norveške, gde su promene u transportu uslovile modifikacije u građevinskoj industriji. Iako je bila dugogodišnji lider u usvajanju električnih vozila, Norveška je prošla kroz period u kojem je upravo nedostatak potrebne infrastrukture za punjenje doveo do smanjenja prodaje ove vrste prevoznog sredstva, što je bio jasan signal da su za zadovoljenje potražnje potrebna unapređenja u ovoj oblasti.
Njihovo iskustvo pokazuje da ćemo u budućnosti videti sve više formalnih napora da se povežu industrije u procesu poznatom kao „uparivanje sektora”. Uzimanje u obzir šire slike biće od suštinskog značaja kada je reč o energetskoj tranziciji, a za građevinski sektor to će značiti više komunikacije sa operaterima energetskih mreža, ali i saradnje sa dobavljačima i proizvođačima digitalne tehnologije.
Izvor: Telegraf.rs
Autor: Aleksandar Vasić, klaster menadžer kompanije Eaton Electric
