Srbija od novembra neće moći da kupuje rusku naftu, zbog šestog paketa sankcija Evropske unije prema Rusiji, koji podrazumeva embargo na uvoz ovog energenta. Srbija je godišnje iz Rusije uvozila od 16 do 20 odsto nafte, a u Naftnoj industriji Srbije za Euronews Srbija kažu da je ove godine količina povećana zbog povoljnije cene. Sada je ključno pitanje kako će evropska blokada ruske nafte uticati na snabdevenost tržišta naftnih derivata u našoj zemlji.
U Ministarstvu energetike smatraju da će Srbija uspeti da na slobodnom tržištu nadomesti količine koje su stizale iz Rusije, dok stručnjaci napominju da je poskupljenje goriva trenutno potencijalno najveća posledica koju bi Srbija mogla da pretrpi zbog nedostatka ruske nafte.
Šesti paket evropskih sankcija Rusiji pogađa i domaću naftnu industriju, jer podrazumeva zabranu uvoza ruske nafte, koja čini šestinu ukupne potrošnje u Srbiji. Naftna industrija Srbije (NIS) neće moći da doprema rusku sirovu naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF) jer se zabranjuje snabdevanje morem, preko bilo koje luke. Najviše do petine ukupne potrošnje Srbija je inače nabavljala iz Rusije.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović, međutim, veruje da će država uspeti da prevaziđe problem zbog manje količine nafte koja će biti dostupna.
“Nama nafta dolazi preko JANAF-a, uvozi je NIS. I do sada oni nisu u potpunosti koristili rusku naftu. Od prvog novembra, moraće potpuno da se prebace na sve druge vrste nafte na berzi koje će se kupovati, da li će to biti iračka ili neka druga, oni sada rade na tome”, rekla je Mihajlović.
NIS: Tržište uredno snabdeveno
U Naftnoj industriji Srbije su za Euronews Srbija rekli da se njihovo poslovanje u ovom trenutku obavlja neometano i da kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija, kao i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata. Oni naglašavaju da iračka nafta zauzima najveći udeo u uvozu, dok je 20 odsto ruskog porekla.
“NIS uvozi oko tri četvrtine ukupne količine nafte koja se koristi za preradu, dok jednu četvrtinu čini nafta domaćeg porekla. Najveći udeo u ukupnom obimu nafte koju uvozi NIS već nekoliko godina zauzima nafta sorte “Kirkuk” iz Iraka. Tokom 2021. godine NIS je uvezao oko 20 odsto nafte ruskog porekla od celokupnih potreba za uvoznom naftom, dok je ove godine taj procenat bio nešto veći zbog povoljnijih komercijalnih okolnosti”, rekli su u NIS za Euronews Srbija.
Oni su istakli da Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu i da je tržište uredno snabdeveno svim vrstama derivata i dodali da će u nastavku godine, “NIS i dalje biti fokusiran na sprovođenje poslovnog modela koji daje pozitivne rezultate, kao i na uredno snabdevanje potrošača”.
“NIS u kontinuitetu vrši optimizaciju procesa nabavke sirove nafte, imajući u vidu da je u pitanju strateška sirovina za kompaniju. Važno je istaći da je Rafinerija nafte Pančevo jedna od najmodernijih u ovom delu Evrope i u njoj je omogućena prerada različitih tipova nafte”, naveli su u NIS.
Kada je reč o cenama sirove nafte i naftnih derivata, u NIS kažu da je Srbija deo svetskog tržišta i da na cenu goriva bitno utiču dva faktora na koje NIS nema uticaja – cene sirove nafte na svetskim berzama i kurs dolara.
Alternativa su druga tržišta
I stučnjaci su saglasni da će se alternativa za rusku naftu jednostavno tražiti na drugim tržištima.
“Rafinerija koja je u međuvremenu proširena i modernizovana jeste dizajnirana pre svega da prima iračku i naftu iz Kazahstana. Oni i do sada nisu primarno uvozili iz Rusije, jer je jednostavno rudna renta u Rusiji najveća. Tako da je ruskim kompanijama koje trguju, odnosno bave se preradom nafte jeftinije da dođu do nafte koju dobijaju od svojih ćerki kompanija gde ih vade u zemljama Persijskog zaliva ili iz mediterana”, rekao je za Euronews Srbija Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku.
Kao što nema tehnoloških prepreka, Zdravković smatra da ne bi trebalo da bude ni straha od velikog poskupljenja.
“Jedna je priča trgovina gasom, a druga trgovina naftom. Nafte ima mnogo više na naftnim slobodnim tržištima, a i u Evropi, mnogo je razvijenija infrastruktura za prijem nafte nego gasa”, ukazuje Zdravković.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor, izjavio je danas da Srbiji od 1. novembra, kada bude stupio na snagu šesti paket sankcija EU Rusiji, ne preti opasnost zbog zabrane uvoza ruske nafte, nego od eventualne zabrane da se ona prerađuje u ruskoj rafineriji u Pančevu.
“Mi uvozimo tu tešku naftu, tako da možemo da uvozimo sa Bliskog istoka, iz Iraka, kao što smo već uvozili, tako da ne vidim da tu može da bude problema da uvozimo neku drugu naftu osim ruske. Problem može da bude to što je NIS u većinskom ruskom vlasništvu, pa da EU zabrani prenos nafte u u većinski rusku rafineriju, ali se nadam da do toga neće doći”, rekao je Kapor Tanjugu.
U šestom paketu sankcija postoje i izuzeci, ali to nije Srbija, već su to članice EU koje se ruskom naftom snabdevaju naftovodom. Na primer, Mađarska i Slovačka mogu da nastave sa snabdevanjem ruskom naftom naftovodom, ali ubrzo više neće moći da prodaju tako dobijene derivate. Među izuzecima je i Bugarska. Ministarstvo energetike Srbije ranije je najavilo da će raditi na povećanju zaliha kako bi država bila otpornija na promene na tržištu.
Babić: Izvesno je da će nafta poskupeti
Predsednik skupšine Saveza energetičara Srbije Milun Babić kaže za Euronews Srbija da naša zemlja ima alterativu da zameni rusku naftu i da će dodatne količine nabaviti na slobodnom tržišu. Napominje i da se zbog novih okolnosti ne može očekivati da cene naftnih derivata ostanu na istom nivou.
“Izvesno je da će nafta sigurno poskupeti, jer promena koncepta koji je uobičajen uvek znači jedno veliko organizaciono pretumbavanje, koje znači više posla, a to podrazumeva i više uložene ljudske i druge energije, a to dalje znači poskupljenje, jer je i novac neka vsta indukovane energije. To su procene da neće uticati, ali sve mora da utiče, na cenu. Naša energetska preudzeća su na jedan način organizovana, a sada moraju totalno da promene sistem organizacije, zako da to automatski znači poskupljenje, a to trgovcima dobro dođe da dodatno podignu cene”, kaže Babić.
Cena nafte se smiruje poslednjih dana, posle naglih skokova prethodnih meseci. Cene goriva na berzama generalno padaju u poslednja dva meseca u celoj Evropi, ali paralelno sa tim ne pojeftinjuju naftni derivati u svim zemljama, pa ni u Srbiji. Nafta je polovinom jula koštala čak 124 dolara za barel na svetskoj berzi dok se ovih dana prodaje za oko 97 dolara. Pojeftinio je i dizel na mediteranskom tržištu, gde je cena fjučersa pala za pet odsto. To, međutim, nije uticalo na pad cena naftnih derivata u Srbiji.
“Srbija verovatno pokušava na taj način, da kroz razliku u ceni obezbedi sredstva za finansiranje nekih drugih poslova koje mora da uradi ili neke socijalne stvari. Vrlo često, pa i u drugim razvijenim zemljama, nije baš direktno vezana proizvodna cena nafte sa prodajnom cenom nafte ili energenta. Tu ima mnogo umešača raznih tu država gleda za nju šta je u tom trenutku povoljno”, objašnjava Babić.
Cene goriva u Srbiji su početkom jula dostigle rekord. Tada je litar evrodizela koštao 218 dinara, a benzin 205 dinara. Vlada Srbije je Uredbom propisala način obračuna na osnovu koje Ministarstvo trgovine svakog petka objavljuje cene naftnih derivata, a trenutno cena dizela na pumpama u Srbiji ne sme biti veća od 210,50 dinara, a benzina od 180 dinara po litru.
Izvor: Euronews
