Nakon lansiranja Ajfona 2009. godine, bivši radnici “Yahoo” kompanije, Brajan Ekton i Jan Koum, imali su ideju da naprave aplikaciju koja bi omogućila korisnicima da ažuriraju statuse na svojoj listi kontakata, koja bi potom signalizirala njihovim kontaktima gde se nalaze ili šta trenutno rade. Koum je angažovao usluge Ajfonovih programera Igora Solomenjikova i oni su kreirali svoj prvi prototip.
Međutim, među prvim korisnicima, aplikacija se pokazala nepopularnom i bila je prožeta problemima povezivanja i kvarovima. Počelo je da izgleda kao neuspešan koncept, a Koum je raspravljao o tome da potpuno napusti projekat i da se okrene drugom poslu, CNBC.
Ali tada je Apple pokrenuo push obaveštenja i to je promenilo sve za ono što je sada najpopularnija aplikacija za razmenu poruka širom sveta — WhatsApp.
“Push” obaveštenja, koja su omogućavala da se automatizovane poruke šalju od strane aplikacije, a da aplikacija ne mora da bude otvorena, pružile su potencijal za interaktivniji model Aktonove i Koumove ideje.
Nakon toga, kompanija je promenila funkciju aplikacije da bi potom slala iskačuća obaveštenja kada je korisnik promenio svoj status. Ubrzo, mali krug prijatelja osnivačkog tima koji su koristili aplikaciju počeo je da pinguje jedni druge sa prilagođenim statusima tokom dana, služeći više kao trenutne poruke nego prvobitno predviđeni statusni markeri.
Oslanjajući se na ovaj trend, redizajnirali su aplikaciju i objavili “WhatsApp 2.0” u avgustu 2009. godine, fokusirajući se na komponentu za razmenu trenutnih poruka — koja je brzo postala karakteristika aplikacije.
Novo redizajnirana aplikacija je odmah privukla pažnju, a broj aktivnih korisnika porastao je na 250.000, kako se činilo, preko noći.
Ubrzo nakon toga, Ekton je ubedio bivše kolege u “Yahoo” da uloži 250.000 dolara u osnovno finansiranje. Nakon nekoliko meseci u beta verziji, aplikacija za “iPhone” je objavljena u App Store-u u novembru 2009. godine, a uskoro su usledile verzije za Blackberri i Android. Takođe je prešao sa besplatne usluge na plaćenu, naplaćujući 1 dolar godišnje za pokrivanje troškova slanja verifikacionih tekstova korisnicima. Tokom narednih nekoliko godina, WhatsApp je nastavio da brzo raste, podržan od preko 50 miliona dolara investicionog finansiranja iz “Sequoia Capitala”.
U februaru 2014. godine, “WhatsApp” je kupio “Facebok”, tj. “Metu” za 22 milijarde dolara, što ga čini najvećom akvizicijom kompanije koja je podržana rizičnim kapitalom do sada. Nakon toga, “WhatsApp” je postao najpopularnija aplikacija za razmenu poruka na svetu, sa više od 600 miliona korisnika. Usledilo je i nekoliko velikih promena, uključujući veb mogućnosti, glasovne pozive i ukidanje godišnje pretplate od 1 dolara.
Baš kao što je WhatsApp iskoristio novi trend push obaveštenja, isto je učinio i sa šifrovanjem. “WhatsApp” je dodao “end-to-end” enkripciju svakom obliku komunikacije na svojoj usluzi, što znači da niko, čak ni zaposleni u pomenutoj kompaniji, ne može pristupiti podacima koji su poslati preko njegove mreže.
Izvor: Blic.rs
