Kako do povoljnijih kredita na osnovu robnog zapisa?

Poljoprivredni proizvođači se svake godine suočavaju sa izazovima kako očuvati kvalitet roda, da li odmah nakon žetve prodati poljoprivredne proizvode ili ih skladištiti i gde, kako obezbediti sredstva za finansiranje daljeg proizvodnog procesa…

Iz Kompenzacionog fonda za Biznis.rs kažu da sistem javnih skladišta omogućava poljoprivrednom proizvođaču da čuva poljoprivredne proizvode u skladištima, koja garantuju bezbednost, kvalitet i kvantitet uskladištene robe. Istovremeno, sistem javnih skladišta daje poljoprivrednom proizvođaču slobodu da sam odluči kada i po kojoj ceni će prodati poljoprivredne proizvode.

“Poljoprivredni proizvođač nije primoran da proda robu kako bi došao do finansijskih sredstava, jer dok je roba uskladištena u javnom skladištu, poljoprivredni proizvođač može korisititi kratkoročna kreditna sredstva, odobrena na osnovu robnog zapisa, odnosno uskladištene robe”, navode naši sagovornici.

Ozbirom da poseduju licencu, javna skladišta garantuju visok kvalitet skladištenja robe i zato izdaju robni zapis, iza kog mogu stati u svakom trenutku. Za razliku od privatnih skladišta, koja izdaju samo potvrdu o prijemu, javna skladišta emituju robni zapis, koji je hartija od vrednosti i njime se može trgovati.

Robni zapis se izdaje deponentu poljoprivrednih proizvoda – poljoprivrednim proizvođačima, a omogućava im raspolaganje uskladištenom robom, bez fizičkog kontakta sa robom.

“Najjednostavniji i najpodesniji način korišćenja robnog zapisa za poljoprivredne proizvođače jeste zaloga nad uskladištenom robom, radi podizanja povoljnog kratkoročnog kredita. Robni zapis za banke predstavlja mnogo sigurnije sredstvo obezbeđenja u odnosu na druge vidove ručne zaloge. Sigurnost za sve učesnike garantuje Kompenzacioni fond, koji deponentu garantuje isplatu štete nad deponovanim proizvodima, ukoliko štetu ne isplati samo skladište”, ističu iz ove institucije.

Takođe, naglašavaju da ne postoji obaveza poljoprivrednika vezano za robni zapis već da je to pravo i benefit poljoprivrednog proizvođača.

Poljoprivredni proizvođači nisu do sada bili značajni korisnici kreditnih sredstava, a jedan od razloga je pre svega loš bonitet poljoprivrednika, kao kreditnih dužnika. Ono što je poljoprivrednik mogao ponuditi kao kolateral jeste hipoteka ili ručna zaloga nad opremom ili sredstvima za rad. Međutim, čak i pod tim uslovima, krediti su za poljoprivrednike bili skupi.

Šta je sistem javnih skladišta?

Nov koncept organizovanja proizvodnje i realizacije poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji odnedavno predstavlja sistem javnih skladišta. Ovaj princip je uspešno implementiran u mnogim evropskim zemljama, a rezultirao je unapređenjem agro sektora i celokupne nacionalne ekonomije.

Novi sistem skladištenja je zasnovan na Zakonu o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, koji je donet 2009. godine i predviđa licenciranje javnih skladišta, čime se u sistem uključuju samo skladišta koja ispunjavaju kriterijume uspešnog finansijskog poslovanja i visokih tehničko-tehnoloških performansi skladištenja poljoprivrednih proizvoda.

U okviru sistema javnih skladišta, poljoprivredniku se omogućava da koristi kredit po mnogo povoljnijim uslovima (niža kamatna stopa) i bez opterećivanja hipotekom ili ručnom zalogom nad opremom. Iz tog razloga se može očekivati da će veliki broj poljoprivrednika iskoristiti priliku povoljnog kratkoročnog finansiranja putem kredita, što za banke znači novo tržište kreditnih korisnika.

Iz Kompenzacionog fonda ocenjuju da se u budućnosti može očekivati terminsko trgovanje robnim zapisom, što će za banke predstavljati novo tržište, nove klijente i nove poslove.

Krediti namenjeni poljoprivrednicima

Kako su ranije potvrdili za naš sajt iz OTP banke, potražnja za namenskim poljoprivrednim kreditima konstantno raste.

“U 2021. godini se više od 150.000 poljoprivrednika obraćalo komercijalnim bankama, ministarstvu, fondovima i velikim kompanijama zbog kreditiranja proizvodnje i investicija. Procena za naredni period je da će ova tražnja i dalje rasti jer konstantno raste i deficit hrane na globalnom nivou”, naveli su iz OTP banke.

Minimalni iznosi agro kredita kreću od oko 60.000 dinara, dok maksimalni ne postoje, ali se skoro 90 odsto poljoprivrednika opredeljivalo za iznose do 100.000 evra. Iznosi su uslovljeni realnim potrebama poljoprivredne proizvodnje.

Izvor: Biznis.rs