Šta je zajedničko svim milijarderima koji su sami stekli bogatstvo?

Milijarderi očigledno nisu homogena grupa. Stiv Džobs je bio drugačiji od Bila Gejtsa. Ilon Mask i Peter Tiel su takođe potpuno različiti. Voren Bafet voli bridž, dok je Ričard Brenson više tip za surfovanje na Lamanšu.

Svako od njih ima svoje preferencije, ličnost i politiku, ali to ne znači da nemaju neke sličnosti. Sprovedena su mnoga istraživanja o tome da li postoji “preduzetnički tip ličnosti“, sa različitim rezultatima. Kako kažu ljudi koji redovno rade sa super-bogatima, mnoge osobine se pojavljuju iznova i iznova.

Manfred Kets de Vris kaže da je primetio dosta njih u svom radu kao izvršni trener, psihoanalitičar i profesor menadžmenta, kao i da je došao do nekih zajedničkih osobina, koje je podelio u nedavnom postu na blogu Insead, prenosi Inc.

Fokusirani na velike ideje

Nije iznenađujuće da je jedna od najvećih predikcija da će neko postati bogat želja da to bude.

“Mnogi milijarderi koji su sami stekli poseduju nešto drugačiji pogled na svet, u poređenju sa običnim poslovnim ljudima. Veoma su fokusirani i imaju velike ideje. Takođe su prilično talentovani da zamišljaju moguće budućnosti. Očarani veličanstvenom opsesijom, oni se intenzivno fokusiraju na ono što žele da postignu”, objasnio je Kets de Vries.

Međutim, on upozorava da dokazi iz stvarnog sveta sugerišu da nivo opsesije često ima visoku cenu, pa zato “budite pažljivi šta želite”.

Odlučnost

Milijarderi ne odustaju lako. Kada su suočeni sa krizama i neuspesima, oni preduzimaju akciju i idu dalje.

“Ne tonu u samosažaljenju i ne postaju depresivni. Takođe znaju da uspeh ne dolazi preko noći. Imaju dugoročan vremenski horizont”, tvrdi Kets de Vries.

Veštine

Većina milijardera je shvatila da pokretanje poduhvata nije aktivnost koju mogu da obave sami, istakao je Kets de Vries.

“S obzirom na skup veština, milijarderi imaju sposobnost da ubede druge da se upuste u njihove snove. Osim toga, ne ometaju ih kritičari zbog čega ne prihvataju “ne” kao odgovor i uvek pronalaze načine da zaobiđu prepreke pred njima”, objasnio je.

Neusaglašenost

Teško je uočiti prilike, koje niko drugi ne vidi, ako mislite isto kao i svi drugi.

“Dok neki ljudi troše vreme i energiju uklapajući se s drugima, super-bogati kreiraju sopstveni put. Ići protiv preovlađujućih mišljenja nije problem za njih. U stvari, mnogi od njih uživaju u plivanju protiv “struje”. Nekima je čak i neprijatno kada posumnjaju da je njihov put razmišljanja previše mejnstrim“, piše on.

Samopouzdanje

Super-bogati “snažno veruju u sopstvene sposobnosti”. Oni počinju da shvataju uspeh kao rezultat sopstvenih napora. Posedujući unutrašnji lokus kontrole, ne vide svoja dostignuća kao pitanje sreće, sudbine ili okolnosti. Izuzetno samouvereni, uvereni su da mogu da reše bilo koji problem, kazao je Kets de Vris.

To zvuči i ne baš saosećajno prema manje srećnim ljudima, ali i kao osobina koja bi lako mogla da postane patološka ako se dovede do krajnosti.

Radna etika

Super-bogati su veoma orijentisani na postignuća. Oni sebi postavljaju izazovne ciljeve i naporno rade da ih ostvare. Šta god da rade, oni prevazilaze svoju dužnost.

“Štaviše, nisu lako zadovoljni. Uvek su vođeni time da bude bolje“, tvrdi Kets de Vris.

Jaka intuicija

Za razliku od korporativnih rukovodilaca, super-bogati donose mnoge svoje odluke na osnovu osećaja, umesto da pribegavaju detaljnoj analizi.

“Nekako su u stanju da premoste jaz između svesnog i nesvesnog dela njihovog uma”, primetio je Kets de Vris.

Takmičarski duh

Self-made milijarderi napreduju u konkurenciji. U stvari, čini se da su mnogi od njih imali sportska dostignuća, koja su ih naučila kako da se nose sa pobedom.

“To ih je takođe naučilo kako da se afirmišu u odnosu na konkurenciju. Osim toga, povećalo je njihovu toleranciju na frustraciju”, piše Kets de Vries.

Drugi koji su u bliskom kontaktu sa mnogim uspešnim preduzetnicima takođe su primetili koliko se dosta njih bavi nekom vrstom ekstremnih sportova.

Tolerancija na rizik

Milijarderi u nastajanju takođe znaju kako da preuzmu proračunate rizike, kaže Kets de Vris.

Oni snažno veruju u izreku: „Nema hrabrosti, nema slave“. Za njih nesklonost riziku nije put do velikih dostignuća.

“U isto vreme, oni se uvek pitaju kako da minimiziraju svoje gubitke. Drugim rečima, tolerantni su na rizik, ali ne i impulsivni”, zaključio je on.

Izvor: BIZLife