Rezultati istraživanja o percepciji privrede o sivoj ekonomiji koje je sprovedeno u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje pokazuju da je za 83 odsto preduzeća u Srbiji rezultat poslovanja za 2021. godinu bio pozitivan. Istraživanje „Stavovi privrede o sivoj ekonomiji i bezgotovinskom plaćanju” u okviru ovog projekta rađeno je u periodu od maja do juna ove godine, na uzorku od 1.040 poslovnih entiteta koji su registrovani u Agenciji za privredne registre, prenosi Beta.
Rezultati pokazuju da su privrednicima glavni razlozi za postojanje sive ekonomije visoko poresko opterećenje zarada i parafiskali (više od tri četvrtine odgovora) i da je potrebno sprovesti mere programa za poresko rasterećenje zarada, posebno najnižih, uspostavljanje registra neporeskih nameta, ali i mera za podsticanje preduzetništva i smanjenje rada na crno, jačanje kapaciteta inspekcija i druge. Istraživanje je pokazalo da 49 odsto privrednika prihvata samo gotovinu od koje im stiže tri četvrtine prometa, a za takvu situaciju kao glavne razloge navode nezainteresovanost kupaca da plaćaju bezgotovinski i visoke troškove. Istovremeno, 86 procenata onih koji prihvataju kartice, instant i onlajn plaćanja, navode da je to pozitivno uticalo na njihovo poslovanje. Privrednici smatraju da je siva ekonomija najprisutnija u građevinarstvu i da raste kod zanatskih usluga dok je u padu u ugostiteljstvu i trgovini. Procenjuju da svako deseto preduzeće u njihovoj delatnosti nije registrovano, ali je procenat onih koji su spremni da ih prijave pao sa 60 na 54 odsto.
Privrednici takođe tvrde da za 88 procenata radnika uplaćuju pune doprinose i priznaju da im „na ruke” daju do 12 odsto plate. Sekretarka Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Ana Jović rekla je da su stavovi privrede bitniji nego stavovi građana jer se uz pomoć njih definišu mere i aktivnosti u programu, kao i da je siva ekonomija prisutna u svakoj državi.
