Raste štednja naših građana od početka godine
Posle privremenog smanjenja dinarske štednje, pod uticajem ukrajinske krize, od početka jula se ponovo beleži rast. Kako su pokazali poslednji podaci Narodne banke Srbije, najveći deo štednje smešten je na malom broju štednih partija i dalje se više isplati čuvanje novca u domaćoj valuti.
Interesantno je da od ukupnog broja dinarskih štediša, gotovo 90 odsto njih na knjižici ima male iznose do 10.000 dinara, a to je svega jedan procenat ukupne sume štednje u našoj valuti. Preostalih 99 odsto celokupne sakupljenog iznosa po bankama, nalazi se na desetini partija. Od toga, milionske sume smeštene su na tek oko jedan odsto knjižica.
– Prema poslednjim podacima koji su raspoloživi za kraj maja, najveći broj štednih partija – njih 959.128 što je 88,2 odsto njihovog ukupnog broja, odnosi se na štednju u manjim iznosima – kažu u NBS.
– Posmatrano prema visini pojedinačnih štednih uloga, gotovo tri četvrtine dinarske štednje, ili 73 procenta odnosi se na štednju u iznosima preko milion dinara!
Među tim milionskim iznosima, najzastupljeniji štedni ulozi su između jednog i pet miliona dinara. Takvi pokrivaju 40 procenata sve štednje, koji posmatrano prema broju štednih partija učestvuju sa 1,5 odsto, odnosno njih 16.641 u ukupnom broju štednih partija.
– Kada je reč o deviznoj štednji, krajem maja najviše je bilo partija koje pripadaju kategoriji do 500 evra. NJih 3.880.169. Tako je ove najmanje sume sakupilo 80 odsto štediša, a suma koju čuvaju je 94,3 miliona evra, ili 0,7 odsto ukupne devizne štednje – objašnjavaju u NBS.
– Posmatrano prema visini devizne štednje, gotovo polovina se odnosi na partije čija je vrednost između 10.000 evra i 50.000 evra – 43,9 procenata. Tih 5,7 milijardi evra sakupljeno je na 5,4 odsto svih štednjih knjižica.
Prema rečima naših sagovornika iz NBS, povećana neizvesnost u međunarodnom okruženju je od kraja februara sve do polovine aprila imala uticaj na snažan rast potražnje stanovništva za stranom gotovinom, kako u menjačnicama tako i u bankama.
– Došlo je i do određenih promena u valutnoj strukturi štednje u korist devizne, a na račun dinarskih depozita, što je vodilo određenom smanjenju dinarske štednje građana – objašnjavaju u Centralnoj banci.
– Zahvaljujući našim aktivnostima, obezbeđena je kako stabilnost na deviznom tržištu, tako i nesmetano snabdevanje i dinarskom i deviznom likvidnošću. Zaustavljeno je opadanje dinarske štednje već sredinom aprila, a u junu, kao i u prvih 11 dana jula beleži se rast dinarske štednje. Od izuzetnog značaja je i činjenica da su dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama, u skladu sa odredbama Zakona o osiguranju depozita, osigurani do iznosa od 50.000 evra.
SKORO SVE U EVRIMA
NAJVEĆI deo devizne štednje čini štednja u evrima. U evropskoj valuti je 90,5 odsto, u američkim dolarima 4,3 procenata ukupne devizne štednje. Na švajcarske franke otišlo je 4,1 odsto preostale sume, a na sve ostale valute svega jedan procenat ukupne devizne štednje.
NEMA OPOREZIVANJA U NAŠOJ VALUTI
REDOVNE polugodišnje analize o isplativosti štednje potvrđuju da je korisnije štedeti u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku – tvrde u NBS. – Na to utiče monetarna i fiskalna stabilnost u dužem periodu, a kamatne stope na štednju u dinarima relativno su više nego na štednju u evrima. Osim toga, kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto.
Izvor: Večernje novosti
