Povećanje kamata neće biti dramatično

Očigledna je namera centralnih banaka da takozvanim poskupljenjem novca zaustave inflaciju, koja se u većini zemalja kreće na nivou od oko deset odsto na godišnjem nivou. S druge strane, prilično sam siguran da vodeći ekonomisti tih banaka neće dozvoliti da novac postane previše skup i, kao takav, nedostupan građanima i privredi jer to direktno vodi u recesiju. Zbog toga verujem da će biti povećanja kamata, ali ta promena neće biti dramatična. Uostalom, ne zaboravimo da smo u jednom dugom periodu imali kamate na istorijskom minimumu i s negativnom vrednošću, što takođe nije ekonomsko pravilo, već pre jedna anomalija. Ovako Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, odgovara na pitanje koje interesuje sve dužnike, a to je rast kamata.

Mnogi svetski ekonomisti, između ostalog i iz Međunarodnog monetarnog fonda, govore da će svet u 2023. godini pogoditi recesija. Koliki je to rizik za banke, uz već brojne aspekte aktuelne ekonomske krize?

Banke su uvek bile i biće deo šireg tržišta, celokupne ekonomije u kojoj rade. U tom smislu, svakako da njihovo poslovanje zavisi od klijenata, građana i privrede, i ako su oni u krizi, ne mogu ni banke biti na to potpuno imune. Međutim, van toga, van jedne generalno nesigurne situacije u celom svetu, ne vidim dodatne rizike za banke u Srbiji. Čak bih mogao da kažem da bankarski sistem vidim kao izuzetno stabilan i da verujem da će kao takav ne samo uspešno savladati ovu krizu već i da će biti značajna podrška preduzećima i stanovništvu. Uostalom, to smo videli tokom pandemije kovida 2020. i 2021. godine.

Zahvaljujući niskim kamatama, a pre svega negativnom evroboru, stambeni zajmovi su poslednjih godina doživeli pravi „bum”. Ima li naznaka da bi situacija mogla da se promeni?

Prema podacima Kreditnog biroa sa stanjem na dan 30. juna, u otplati su bila 153.142 stambena kredita, što je blago povećanje u odnosu na 152.437 kredita, koliko je bilo u otplati na kraju maja ove godine. Ista slika se dobija i kada se pogleda iznos ostatka duga po kreditima u otplati koji je u junu veći za jedan odsto u odnosu na podatke iz maja. Dakle, posmatrajući navedene podatke, vidimo da je u pitanju uravnotežen kreditni rast kod stambenih kredita u prethodna dva meseca, ali napomenimo i to da bi se isti zaključci dobili i kada bismo posmatrali nešto dužu vremensku seriju.

Rast kamata ima i drugu stranu medalje. Da li će konačno i štediše videti vajdu od svojih uloga?

Svakako, u bankarstvu, kao i u svakom poslu, uvek je reč o dvostranom odnosu. Banke su kreditne, ali i štedne ustanove. A štednja je izuzetno važna za svaku ekonomiju, pa i našu, zbog toga izuzetno raduje što imamo kontinuirani rast štednje već deset godina i što je taj rast posebno izražen kod štednje u dinarima. Uostalom, i iz ugla svakog od nas pojedinačno, štednja, makar minimalna, najbolji je mogući izbor.

U nekim zemljama kažu da je navala klijenata na kredite jer je inflacija veća od kamata, što zaduživanje čini isplativim. Da li i kod nas ljudi tako razmišljaju? Ima li kreditnog rasta uprkos rizicima?

Kao što pokazuju podaci o stambenim kreditima koje smo pomenuli, a isto važi i za druge vrste zajmova, ne postoji znatno povećanje interesovanja za kredite. Raduje me ako to govori da kod nas i banke i klijenti imaju racionalniji odnos prema rizicima i trenutnoj situaciji.

Neke banke su povećale naknade. Da li je to bilo potrebno jer mnogi kažu da su banke dobitnici inflacije. Zbog nje su iznosi transakcija veći, a samim tim i naknade u procentima koje one naplaćuju. Kao što inflacija puni budžet, tako puni i bilanse banaka. Šta vi kažete na to?

Kao što ste sami primetili, neke banke su povećale naknade, a kod drugih su ostale na ranijem nivou. I dalje postoje neke besplatne usluge. To je tržište, a ono je u našem bankarstvu razvijeno. Nemojmo zaboraviti da inflacija pogađa i banke, njima takođe rastu troškovi zbog povećanja plata, materijalnih troškova, zakupa prostora i tako dalje. Iz bilansa banaka ne možemo videti da su banke dobitnici inflacije, već učesnici na tržištu, kao i sve ostale kompanije i institucije.

Tendencija ukrupnjavanja bankarskog tržišta kao da je zaustavljena u 2022. godini. Da li će se, po vašem mišljenju, nastaviti ili ne, jer još ima malih banaka na tržištu?

Ta odluka zavisi samo od poslovodstva, odnosno od vlasnika banaka. Prostora za ukrupnjavanje ima, ali kao što svi svedočimo, ima i potresa na globalnom tržištu i višestrukih kriza, od kovida do poremećaja izazvanih sukobom u Ukrajini i njegovim posledicama. Sve to će meriti investitori pre odluke o preuzimanju nekog igrača na tržištu i zaista ne bi bilo ozbiljno da spekulišemo o njihovim namerama i procenama.

Dobit banaka za 2021. godinu bila je 49,3 milijarde dinara, što je nepunih 420 miliona evra. I još se nije vratila na iznos od pre nekoliko godina kada su zaradile 600 miliona evra. Šta to i dalje bankama „sreću kvari”, to jest obara profit?

Upravo ovaj podatak potvrđuje koliko banke dele sudbinu ostalih učesnika na tržištu, odnosno svojih klijenata, građana i privrede. Podsetiću vas koliki deo udara su na sebe primile banke tokom pandemije, kada su tri puta proglašavale moratorijum, odnosno odlagale obaveze svojih klijenata. Sve vreme banke ulažu velika sredstva u digitalizaciju, u održavanje i unapređenje sve složenijih informacionih sistema. Sigurno da se sve to odražava i na njihovu profitabilnost i da ona u trenucima svetski poremećenih ekonomskih uslova poslovanja ne može biti takva kao što je bila u, da tako kažemo, normalnim uslovima poslovanja.

Država je bankama isplatila 50 miliona evra za nevraćene kredite za koje je bila garant za vreme korone, a biće žirant i za kredite 1.400 preduzeća koja posluju s Rusijom, Ukrajinom i Belorusijom. Kako, iz ugla bankara, stoji privreda koju sustižu nevolja za nevoljom i posledice korone i sukoba u Ukrajini?

Sigurno da privredi nije lako i za to treba imati razumevanja. Takvo razumevanja pokazala je i država Srbija kroz više odluka i aktivnosti Vlade Srbije i Narodne banke, a za pomoć preduzećima. Možemo reći da su te mere dale rezultat jer uprkos globalnoj krizi mi i dalje imamo stabilnu kreditnu aktivnost banaka ka privredi, a takođe i rekordno nizak nivo rizičnih, to jest nenaplativih kredita. Čini se da to govori da je situacija u privredi ipak zdrava. Naravno, dužnost svih nadležnih i svih zainteresovanih strana je da ona ostane takva.

Kako stoji stvar na sudskom terenu? Da li su klijenti koji su tužili banke poslušali vaš savet, kao i drugih bankara, da od toga odustanu ili ne? Da li imate podatak koliko je tužbi povučeno, a koliko ne, odnosno koliko je predmeta na sudu?

Što se sudskih sporova u vezi s naknadama za obradu kredita tiče, može se reći da se situacija smiruje. Prestala su oglašavanja na javnim mestima kojima je pozivano na iniciranje sudskih sporova protiv banaka. To jeste osnovni i najvažniji benefit za sve nas, za pravnu sigurnost, ekonomsku stabilnost i investicionu klimu, iz primene Dopune pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda od septembra 2021. godine. Što se odustajanja od tužbi i povlačenja tužbi tiče, ni tu banke ne mogu da budu nezadovoljne, skoro 120.000 sudskih sporova je okončano na ovaj način. Ovaj proces je još u toku i daje svoje dobre rezultate za obe parnične strane. Naravno, cela stvar još nije okončana, dosta sudskih sporova još traje, međutim, smatram da je potpuni povratak međusobnog poverenja s klijentima pravi cilj kome banke streme i da će se, u vremenu koje neposredno predstoji, taj cilj i postići.

Izvor: Politika.rs