Investicije u doba krize: Stezanje kaiša i rezanje kolača

Prema najnovijoj Fiskalnoj strategiji koju je nedavno usvojila republička vlada, predviđeno je smanjenje ukupnih investicija sa ranije projektovanih 6,4% na 3% u ovoj godini. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da će i država morati negde da štedi, „pošto sve ovo što se dešava ne ide u dobrom pravcu“. U Savetu stranih investitora tvrde da se u ovom trenutku ne očekuje povlačenje stranih investitora iz Srbije.

Vlada Srbije usvojila je Fiskalnu strategiju za 2023. godinu sa projekcijama do 2025. godine. Prema ovom dokumentu, uporedo sa prognozama o usporavanju privrednog rasta za 2022. godinu, predviđa se i smanjenje investicija sa ranije projektovanih 6,4% na 3%, s tim što se očekuje njihov skromniji rast i u srednjem roku za oko 2 procentan poena u odnosu na prethodne prognoze.

Ovakva projekcija ukazuje na zaokret u dosadašnjim kretanjima kada je reč o ulaganjima u Srbiji, budući da je prosečan godišnji rast investicija u našoj zemlji od 2017. do 2021. iznosio oko 10%, a sad se očekuje da će u naredne tri godine biti skoro upola manji. I ovakva projekcija može biti dovedena u pitanje ukoliko se geopolitičke tenzije pogoršaju, pa shodno tome i ekonomska situacija u svetu, a dosadašnji preliminarni podaci za ovu godinu već ukazuju na znatno smanjenje u prilivu stranih direktnih investicija u odnosu na prethodnu godinu.

Privredna aktivnost će usporiti, ako ne ove godine, sledeće svakako, uveren je i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. To znači da se smanjuju izdvajanja sredstava, pre svega za javne investicije. „Javne investicije su pre nekoliko godina bile poprilično ‘mršave’, na kašnjenje države u odnosu na prosek zemalja centralne i istočne Evrope upozoravali su i Fiskalni savet i evropske institucije. Srbija se tu značajno popravila, ali se sada nalazimo u fazi u kojoj svi vodeći pokazatelji, na žalost idu dole, i gde se mogućnosti za investiranje sužava”, kaže Savić za B&F.

Sužava se i prostor za dalje zaduživanje Srbije, iako nam, u suštini, ne raste mnogo udeo duga u BDP-u, jer, kako ističe naš sagovornik, mi zamenjujemo stare kredite novima i malo „dodajemo“.

„Sužava se, pre svega, prostor gde je država emitovala dinarske, pa i devizne hartije od vrednosti, što je sve posledica ne toliko problema u Srbiji koliko problema u svetu i Evropi. To znači da će svi biti oprezni, da će kapital morati da poskupi. Ako želimo da emitujemo domaće hartije od vrednosti to će svakako značiti višu kamatnu stopu, što je takođe opterećenje za državni budžet. To su sve faktori koji će neumitno dovesti do toga da će nivo javnih investicija morati da se smanji“, komentariše Savić.

Što se tiče prioriteta u javnim investicijama, tu prema njegovom mišljenju svakako spada putna infrastruktura na glavnim magistralnim pravcima. Srbija je, podsetimo, u 2020. i 2021. relativno snažno povećala javne investicije. Javne investicije su u 2019. iznosile 4,9% BDP-a, u 2020. su bile povećane na 5,3% BDP-a, a u 2021. na 7,4% BDP-a, naveo je Fiskalni savet u analizi budžetskih mera tokom pandemije.

Povećanje troškova za investitore

Profesor Savić očekuje da će biti „stezanja kaiša“ i kod pomoći koju država daje građanima i preduzećima. „Država negde mora ‘rezati kolač’, pošto sve ovo što se dešava ne ide u dobrom pravcu. A i imamo sreće da smo sklopili, rekao bih, prilično dobar aranžman za gas. Pitanje je šta će još biti sa ovih 800 miliona kubnih metara gasa i pod kojim uslovima ćemo plaćati tu količinu”, ističe Savić.

Podsetimo da je 29. maja saopšteno da je Srbija sa Rusijom dogovorila trogodišnji gasni sporazum i da će Rusija nastaviti „nesmetano da snabdeva Srbiju prirodnim gasom“. Obračun će i dalje biti po takozvanoj „naftnoj formuli“, koja podrazumeva da cena gasa zavisi od cene nafte. Prema izjavi predsednika Srbije, „kada je nafta najskuplja, cena gasa iznosiće od 310 do 408 dolara za hiljadu kubnih metara”, što se odnosi na dogovorenih 2,2 milijarde kubnih metara gasa. Srbiji će, međutim, biti potrebno još 800 miliona kubnih metara gasa „zbog sve veće industrijalizacije“, a cena za tu dodatnu količinu, prema informacijama s kraja maja, treba naknadno da se ispregovara sa Gaspromom.

„Ima tu jedna druga komplikacija. Na žalost, zbog sankcija EU, cena nafte će ići gore. S obzirom da se za obračun cene gasa koristi naftna formula, možemo očekivati da će u nekoj meri rasti cena gasa. To će dodatno povećavati troškove. A sve ovo je značajno zbog stranih investitora koji su došli u Srbiju, između ostalog zbog jeftine cene električne energije, zbog vrlo povoljnog aranžmana i cene gasa. To nije jedini razlog njihovog dolaska, naravno, tu su i niža cena radne snage, putna infrastruktura, državne subvencije i sve što uz to ide. Ne očekujem da će neko od njih otići, ali to može da utiče na sužavanje nivoa proizvodnje i sve što uz to ide, poput smanjivanja broja zaposlenih”, predviđa Savić.

Šta kažu strani investitori?

Majk Mišel, predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji i generalni direktor kompanije „Yettel“ ističe da Savet stranih investitora pažljivo analizira situaciju na tržištu i posledice koje su pandemija i ukrajinska kriza ostavili na ukupnu investicionu, ali i privrednu aktivnost u Srbiji. „Na osnovu sprovedenog istraživanja o uticaju ukrajinske krize na poslovanje članica Saveta, može se reći da u ovom trenutku ne postoji bojazan niti se očekuje povlačenje postojećih stranih investitora iz Srbije”, kaže za B&F Majk Mišel.

U prilog tome, dodaje, govore najavljene, ali i potvrđene investicije postojećih članica u nove kapacitete i u nove projekte o kojima se govori ovih dana. „Naše članice su renomirane kompanije koje investiraju i posluju u Srbiji već dvadeset godina, što je još jedna potvrda da su prepoznale Srbiju kao dobro mesto za investiranje. Svesni smo da je reč o globalnim, pretežno EU kompanijama. U ovom trenutku ne može se precizirati kakve će biti razmere krize i šta će se u narednom periodu dešavati na globalnom i EU tržištu. To će svakako imati uticaja, ne samo na poslovanje naših članica, već i na funkcionisanje celokupnog tržišta Srbije i šire. Ne treba zaboraviti da su oko 80% naših članica evropske kompanije. Takođe, EU je ubedljivo najveći spoljnotrgovinski partner Srbije sa razmenom koje je ukupno iznosila 30,28 milijardi evra u 2021. godini”, precizira Majk Mišel.

Savet, kako dodaje, ne može govoriti o investicijama javnog sektora. „Ali ono što možemo naglasiti je da su ulaganja države, posebno kada je reč o infrastrukturi, ključna za realizaciju postojećih, ali još više za privlačenje novih investicija. Vlada Republike Srbije učinila je mnogo u protekloj deceniji kako bi Srbija bila što dostupnija i povezana, pre svega, sa evropskim tržištem. Na taj način postala je i privlačnija investiciona destinacija. Država je ta koja određuje politiku podsticaja investicija, ali ono što mi možemo reći – podsticaji nisu i neće biti ključan razlog investiranja naših članica u Srbiji, već su to, pre svega, stalno unapređenje poslovne klime, sprovođenje strukturnih reformi i ubrzanje EU integracija”, istakao je Majk Mišel.

Privatne investicije na čekanju

Kada je reč o privatnim investicijama, profesor Savić smatra da postoje poslovi koji neće biti u problemu. Oni koji sigurno hoće su privrednici usmereni na tržište Ukrajine i Rusije.

„Cela Zapadna Srbija izvozila je maline na zapadnoevropsko tržište. Taj izvoz još nije ugrožen, mada je pala tražnja za malinama iz Srbije u evropskim prodavnicama, a mi očekujemo rekordnu proizvodnju. Problem je i sa poljoprivrednom proizvodnjom usmerenom ka ruskom tržištu, zbog teškoća sa transportom i naplatom. Proizvodnja nekih preduzeća je već ozbiljno ugrožena, a biće još više”, procenjuje Savić.

Srbija je, dodaje, srećom samodovoljna u pogledu hrane, pa će neki živeti od toga da proizvode za domaće tržište, ali će se situacija kada je reč o svetskim tržištima – prilično komplikovati. „Naša domaća preduzeća nisu u finansijskom i svakom drugom smislu dovoljno jaka da izdrže krizu koja traje više od dve godine – evo, ušla je u treću. To najbolje pokazuje činjenica da je obezbeđena treća garantna šema za preduzeća gde država garantuje privrednicima da mogu da vrate prethodnu tranšu kredita. Očigledno se neke firme nisu još oporavile, a kako stvari stoje, taj oporavak će teško ići”, ističe Savić.

Nije, kaže, optimista da će veći broj firmi sada ući u neke investicije. „Kriza je, s jedne strane veliki problem za posao, s druge – izazov. Javljaju se nove delatnosti kojih nije bilo pre krize, neki u takvoj situaciji dobro funkcionišu, ali će neki ljudi oslonjeni na tradicionalna tržišta imati velikih problema. Ne očekujem da će država značajno korigovati cenu električne energije, situacija sa gasom je prilično dobra i to će biti olakšica u poslovanju u ovakvoj situaciji. Ali, ako nemate tržište, ništa vam ne znači što su troškovi proizvodnje relativno prihvatljivi. jer to što proizvedete – morate prodati”, zaključuje Ljubodrag Savić.

Daniela Ilić

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije